Microsoft Word Номозов Н. Н. doc



Download 0,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/34
Sana21.02.2022
Hajmi0,69 Mb.
#48780
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   34
Bog'liq
@rustili onlayin rus tili qollanma

 


133. Сравнительная степень наречийРавишларнинг қиёсий даражаси
-о билан тугаган равишлар қиёсий даражага эга. Қиёсий даража –ее (-ей), 
шипилдоқ товушлардан кейик –е суффиксларни қўшиш йўли билан ясалади, 
масалан: быстро-быстрее, легко-легче, тихо-тише. 
Гапда равишларнинг қиёсий даражаси иккинчи даражали гап бўлаги 
бўлиб, феъл билан боғланиб келади, масалан: Мы пойдем быстрей. Вы 
пишите лучше каби. 
 
134. Правописание наречийРавишларнинг имлоси
1.
с-, из-, до-, олд қўшимчари ёрдами билан ясалган равишларниг охирида 
ҳар вақт –а ёзилади, масалан: слева, изредка, издалека, досыта. 
2.
в-, за-, на- олд қўшимчалари билан ясалаган равишларниг охирида -о 
ёзилади, масалан: влево, вправо, засветло, направо. 
3.
Равишларнинг охирида ч ва ш- товушларидан кейин ь- юмшатиш белгиси 
ёзилади, масалан: вскачь, сплошь. 
4.
–о, -е суффикслари ёрдами билан ясалаган равишдошларнинг охирида урғу 
остида –о, урғусиз ҳолда е ёзилди, масалан: хорошо, свежо, горячо каби. 
5.
Дефис орқали қуйидаги равишлар ёзилади: 
1) по- олд қўшимчасидан кейин –ски, -цки, -ьи, -ому, -ему билан 
тамомланувчи равишлар, масалан: по-русски, по-турецки, по-лисьи, по –
прежнему, по новому, по-видимому, по-прежнему, по-моему. Аммо қуйидаги 
равишлар қўшиб ёзилдаи: поровну, попросту каби. 
2) в- (во) олд қўшимчаси ёрдами билан сонлардан ясалган равишлар, масалан: 
во-первых, в-третьих каби. 
3)
Сўзларни такрорлаш йўли билан ясалган қўшма равишлар масалан: 
давным-давно, еле-еле, чуть-чуть, день-денской каби 
4)
–то, -либо, кое-, -нибудь юкламалари ёрдами билан ясалган равишлар
масалан: куда-то, когда-либо, кое-как, где

-нибудь, как-нибудь каби. 
Қуйидаги ҳолларда не юкламаси равишга қўшиб ёзилади: 
1)
равиш не юкламасисиз ишлатилмаса, масалан: небрежно, неизбежно, 
нелепо каби; 
2)
равиш не юкламаси билан бирга келиб, мустақил бир маънони 
билдирса, масалан: неверно (яъни ошибочно), недурно (яъни 
хорошо) каби. 
3)
бўлишсизлик равишларида, масалан: неоткуда, некогда каби. 
Равишлар таркибига кирмаган ҳолда, не юкламаси айрим ёзилади, масалан: 
не сегодня, не везде, не медленно, не быстро каби. 
Боғловчи вазифасида эса, равишлар билан бирга келган ни айрим ёзилади, 
масалан: ни здесь ни там, ни тогда ни теперь каби. 
135. ПредлогиОлд кўмакчилар
Олд кўмакчи фақат айрим от ёки отларни иккинчи бир сўз билан боғлаб, 
уларнинг орасидаги муносабатларни кўрсатиш учун қўлланади. 


Ҳар кайси олд қўмакчи фақат маълум келишик билан бирга ишлатилади. 
Олд кўмакчилар ўзлари боғланиб келган отларинг олдида келиб, айрим 
ёзиладилар. 
Кўп олд кўмакчилар фақат бир келишик билан қўлланади, баъзилари икки, 
по, с олд кўмакчилари эса уч келишик билан қўлланади. 
Келишик 
Бир келишик билан 
қўлланадиган 
олд 
кўмакчилар 
Икки келишик 
билан 
қўлланадиган 
олд 
қўшимчалар 
Уч 
келишик 
билан 
қўлланадиган олд 
қўшимчалар 
Р. 
без, близ, вне, для, 
до, из, из-за, из-под, 
кроме, 
от, 
ради, 
среди, у 
между 
с 
Д. 
к 
по 
В. 
про, через, сквозь 
в, на, о, под, за по, с 
Т. 
над, перед 
за, под, между с 
П. 
при 
в, на, о 
по 
136. Употребление предлоговОлд қўшимчаларинин қўлланилиши
Правописание предлогов. Олд кўмакчиларниг имлоси. 
1.
Олд кўмакчилар сўзларнинг олдида келиб, айрим ёзилади. Олд 
кўмакчиларга ўхшаган олд қўшимчалар эса, қўшиб ёзилади. 
2.
Қўшма олд кўмакчилар дефис орқали ёзилади, масалан: из-за, из-под 
3.
В течение, в продолжение, вследствие каби олд кўмакчиларнинг 
охирида –е ёзилади, лекин в последствии деган равишда –и ёзилади. 

Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   34




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish