Microsoft Word malumotlar va bilimlar bazasi


 Интеллект ахборот тизимларининг таснифи



Download 1,3 Mb.
Pdf ko'rish
bet86/117
Sana18.04.2023
Hajmi1,3 Mb.
#929829
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   117
Bog'liq
Kitob 6647 uzsmart.uz

3. Интеллект ахборот тизимларининг таснифи. 
 
Интеллект ахборот тизимлари билимларга асосланади ва куйидаги тур-
ларга булинади: 


100 
1). Амалий дастурларнинг интеллектуал пакетлари (АДП) еки вазифа-
ларни ечувчилар (EVREKA) пакети. 
2). Автоматлаштирилган укитиш тизимлари. 
3). Эксперт тизимлари. 
Интеллектуал АДП
илмий ва иктисодий фаолият билан боглик сохалар-
га кенг таркалган. Бу тизимларда маълумотлар билан ишлаш жараенлари ку-
прок даражада соддалаштирилган, яъни интеллектуаллаштирилган, масалан, 
EVREKA дастурлаш гоясини дастурчисиз амалга оширишга имкон беради. Бу 
пакетда вазифа шартларини езиш математика коидалари буйича курилган му-
харрир воситалари билан амалга оширилади. Бу гурухга яна электрон жадвал-
лардан иборат булган жадвалли процессорлар хам кирадилар. Уларда хар бир 
“катакча”нинг мазмуни маълумотларнинг исталган тури булиши мумкин. Lous, 
Super Calk, Master, Fromework пакетлар мисол була олади. Бу жадваллар то-
монидан акс эттирилганларга кура амалий вазиятларнинг икки моделини ку-
ришга ва унинг “...агар, нима руй беради...” туридаги тахлилини утказишга им-
кон беради. Масалан, нарх, карз фоизининг белгиланган дастлабки микдорлари 
уз микдорини узгартирса, баъзи бир узгарувчанлар кандай микдорини кабул 
киладилар. 
Автоматлаштирилган укитиш тизимлари (АУТ)
- бу билимларга асос-
ланувчи ва ШЭХМ бозорини ривожланиши ва пайдо булиши билан кенг тар-
калган интеллект тизимининг махсус туридир. АУТ, коидага кура, харакатлар 
ва укитиш тизимини фаолият юритиши учун фойдаланиладиган тузилмарни ба-
ен килувчи бир еки бир неча тиллардир. АУТ фойдаланувчиларнинг иккита гу-
рухи билан ишлашга мулжалланган. Биринчи гурух - АУТнинг муалифлари-
нинг узлари. Иккинчи гурух - ушбу тизим ердамида укиетганлар. Муалифлар-
нинг вазифасига билимлар базаси, вазифаларни, укув материалининг тури ва 
тузилишини ишлаб чикиш, уларни тахрир килиш ва компьютернинг хотирасида 
саклаш киради. 

Download 1,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish