www.ziyouz.com kutubxonasi
35
Саидахон билан етиб бордик. Союзнинг пленумлар ўтадиган катта залида одам кўп.
Раиснинг кабинетида ҳам ҳамма секретариат аъзолари жамулжам бўлиб ўтиришипти.
Яшин ака секретариат мажлисини очди.
— Масала битта. Ёзувчи Ғани Жаҳонгировни ёзувчилар союзи аъзолигига қабул қилиш,
олдиларингиздаги конвертда бюллетен тайёрлаб қўйилган. Қани, Абдуллажон, сиз қабул
комиссиясининг раиси сифатида ўз вазифангизни адо этинг.
Абдулла Қаҳҳор:
— Мен бугун лавозимимдан воз кечаман. Умуман, бу одамни союз аъзолигига нолойиқ кимса
деб биламан. Ана энди бу ёғини ўзингиз давом этдираверасиз, — деди.
Яшин ака қизиқ аҳволга тушиб қолди. Нима дейишини билмай охири жуда паст овозда,
биров эшитиб, биров эшитмайдиган қилиб, ҳам қўрқув, ҳам ташвиш билан деди.
— Бу юқорининг топшириғи.
Гапининг оҳангидан айтсам тилим, айтмасам дилим куяди, деган маъно сезилиб турарди.
— Бўлмасам, мен Абдуллажоннинг розилиги билан аъзоликка номзод Жаҳонгировнинг
ижодий биографияси билан таништираман. Қани, ўзини чақиринглар.
Ташқарида жонини ховучлаб кутиб турган номзод кўзлари аланг-жаланг кириб келди.
Яшин ака уни таништиришни давом этдирди.
— Жаҳонгиров Ғани, асосан фольклор ҳамда болалар адабиёти билан шуғулланади. Унинг
ёш теримчи тўғрисидаги эртак қиссаси ҳозир ёш китобхонларимизнинг севимли асари бўлиб
қолган.
Абдулла ака захарханда қилиб савол ташлади:
— Муни карангга, дуруст-ку. Ўзи ёзганми?
— Шериги ҳам бор. Шеригини ўчириб ташласа ҳам бўлаверади. Жуда ювош одам.
Қорақалпоқ ёзувчилари телеграммани олиб союзда фавқулодда ходиса юз берганга
ўхшайди, самолётни кутсак улгуриб боролмаймиз деб автобусда туни билан йўл юриб, келган
эдилар. Жўлмирза Аймурзаевдан бошқа яна уч киши бемалол ухлаб ўтирардилар. Халқ шоири
Жумамуротов бир-икки марта хуррак отиб юборди. Уни туртиб уйғотиб юбордилар. Бу
хурракдан кўзлари очилиб кетган Ибройим Юсупов билан Қаипбергеновлар шоша-пиша биз
бунақа одамни танимаймиз, деб бюллетендан номзодни ўчириб ташладилар.
Жўлмирзанинг ўғли безорилик килиб камалган эди. Катта раҳбаримиз Нукусга борганда
унинг ўғлини бўшатиб юборишни ваъда қилган эди. Шунинг учун ҳам бугунги тадбир каттанинг
розилиги билан бўлаётганини билган Жўлмирза у кишига ёқиш учун номзодга бирин-чи бўлиб
овоз берган эди.
Абдулла Қаҳҳор бу қайсар, ўз сўзли қорақалпоқ ёзувчиларидан мамнун бўлиб ўтирарди.
Яшин ака Абдулла акани қўлтиқлаб бошқа кабинетга олиб кирди.
— Абдуллажон, дўстим, қайсарлик қилманг. Бу иш билан шахсан каттамизнинг ўзлари
шуғулланганлар. У кишининг топшириқларини бажаряпмиз холос...
Абдулла Қаҳҳорнинг қайсарлиги тутди.
— Бу гапни нега секретариат аъзолари олдида айтмай, панада айтяпсиз? Юринг, одамлар
олдида гапиринг.
Яшин ака жуда нокулай аҳволда қолди. Айтсам тилим, айтмасам дилим куяди, деган мақол
шу топда жуда жойини топган эди.
Яшин ака қайтиб келиб, бўшашиб жойига ўтирди. Абдулла ака гапира кетди:
— Ҳар бири тўрт юз, беш юз саҳифалик бир неча қисса ва романлар ёзиб қўйган ёзувчилар,
беш-олтитадан достон ёзиб эл оғзига тушган шоирлар, асарлари саҳналарда ижро қилинаётган
талантли драматурглар қолиб, бу чала мулла одамни ёзувчи деб союз аъзолигига олсак,
одамлар нима дейди? Ёши олтмиш-етмишлардан ошган оқсоқолларни тонг саҳарлаб уйғотиб
шу ғўр, эртага ўзи нима бўлишини билмайдиган хомгўштдек одам учун безовта қилиш
шартмиди? Зўрники тегирмон юргизади, деб нима дейишса хўп деяверасизларми? Уюшмамиз
Киприкда қолган тонг (қисса). Саид Аҳмад
Do'stlaringiz bilan baham: |