A
A, a
nm fransuz alifbosining birinchi harfi; de A à Z A-dan Z-gacha,
boshidan oxirigacha, boshdan oyoq; prouver par A+B aniq dalillar,
matematik aniqlik bilan isbotlamoq.
à
prép à va le ning qo‘shilishi au, à va les ning qo‘shilishi aux ni beradi. 1.
donner au peuple xalqqa bermoq; 2. Louis plaît à tous Lui hammaga
yoqadi; 3. demeurer à Paris Parijda yashamoq; 4. jeter à la mer dengizga
tashlamoq; 5. remettre à ce soir kechqurungacha qoldirmoq; 6. tirer à la
mitrailleuse pulemyotdan otmoq; 7. se sauver à la nage suzib qutulmoq; 8.
décider au départ jo‘nashga jazm qilmoq; 9. penser aux enfants bolalarni
eslamoq; 10. porter à cinq mille hectares 5000 gektarga yetkazmoq; 11.
avoir à cœur o‘z burchi deb hisoblamoq; aller aux informations ma’lumot
yig‘moq; II. fe’l + à + inf: 1. travailler à sauvegarder la paix tinchlikni
saqlashga urinmoq; 2. autoriser à poursuivre davom etishga ruxsat
bermoq; 3. il a à répondre u javob berishi kerak; 4. se mettre à rire kula
boshlamoq, kulib yubormoq; 5. rester à coudre tikishda davom etmoq; 6.
aimer à jouer o‘ynashni yaxshi ko‘rmoq; III. ot + à + ot 1. la solidarité aux
dockers dokerlar bilan birdam lik; 2. professeur à la faculté d’histoire tarix
fakultetining professori; 3. visite au musée muzeyga ekskursiya; 4. réseau
à haute tension yuqori kuchlanishli tarmoq; charrette à bras qo‘l aravacha;
5. brosse à dents tish cho‘ tkasi; adjoint au secrétaire d’Etat davlat
kotibining yordamchisi; 6. essai à immersion totale to‘liq cho‘mgan,
cho‘kkan holda sinash; 7. dessin au crayon qalam bilan chizilgan rasm;
chauffage au mazout mazut bilan isitish; 8. préparation à -ga tayyorgarlik;
9. une maison à soi o‘z uyi; la femme à Ernest fam Ernestning xotini; 10.
moulin à vent shamol tegirmoni; au jour le jour bir amallab, amal-taqal
qilib; zool bête à bon Dieu xonqizi, tugmacha qo‘ng‘iz; IV. ot + à + inf
aiguille à tricoter to‘r to‘qish simi; maison à louer ijaraga beriladigan uy,
ijara uy; machine à coudre tikuv mashinasi; V. sifat + à + ot fidèle à son
devoir burchiga sodiq; VI. à la fois birdan, bir paytda; à la dérobée
yashirincha; à demeure puxta, mustahkam; à perte zarariga, ziyoniga; à
peu près taxminan, birmuncha yaqin, qariyb, deyarli; à pied yayov, piyoda;
à souhait xohlaganicha, qanchalik ma’qul bo‘lsa; à contre-jour yorug‘likka
qarshi; VII. loc prép grâce à tufayli; jusqu’à -gacha; à coup de yordamida,
vositasida; à la façon de -ga o‘xshatib, -ga o‘xshab, -ga taqlidan, kabi; à
défaut de yo‘qligidan, ega bo‘lmaslikdan; à l’issue de natijasida, oxirida; à
titre de sifatida, huquqlilik asosida.
abaissement
nm 1. tushirish, pasaytirish, kamaytirish; abaissement des
eaux suv sathini kamaytirish; abaissement de la température haroratning
pasayishi; abaissement des salaires maoshning kamayishi; abaissement
d’un mur devorning cho‘kishi; math abaissement des équations
tenglamaning darajasini tushirish, soddalashtirish; 2. fig kamsitish, tobelik,
mutelik, qaramlik; 3. inqiroz, tanazzul (madaniyatda); axloqiy buzilish, razillik.
abaisser
I. vt 1. tushirmoq; pasaytmoq, kamaytmoq; abaisser une
perpendiculaire tik chiziq tushirmoq; abaisser les bras le long du corps
qo‘lini pastga tushirmoq; abaisser le prix du revient tannarxni pasaytirmoq;
abaisser la pâte xamir yoymoq; 2. kamsitmoq, yerga urmoq; II. s’abaisser
vpr 1. pasaymoq, cho‘kmoq, tinmoq; 2. o‘zini xo‘rlamoq; tubanlashmoq,
razillashmoq; s’abaisser à -gacha yetib bormoq s’abaisser à mentir
yolg‘onchilik qilishgacha yetib bormoq.
abandon
nm 1. tashlab ketish, tark etish; 2. voz kechish (huquqidan, mol-
dunyodan); 3. qarovsizlik, xaroba; huvillab qolish; abandon de soi-même
erkini yo‘qotish; o‘zini unutish, jon fido qilish; mourir dans l’abandon
yolg‘izlikda, uzlatda o‘lmoq; à l’abandon qarovsiz, xarob, tashlandiq; 4.
erkinlik, bemalollik, o‘zini erkin tutish; bemalol his etish; erkin harakat
(suhbat, yurish-turish).
abandonner
I. vt 1. tashlab ketmoq, tark etmoq; qarovsiz qoldirmoq;
abandonner à o‘z holiga tashlab qo‘ymoq, taqdir ixtiyoriga tashlamoq; son
courage l’abandonne jasurlik uni tark etmoqda; 2. voz kechmoq, bermoq,
in’om etmoq; abandonner ses prétentions da’vosidan voz kechmoq;
abandonner la partie chekinmoq, qochib qolmoq; taslim bo‘ lmoq; o‘yindan
chiqmoq; II. s’abandonner vpr 1. (à qqch) berilmoq, berilib ketmoq; 2. (à
qqn) birovga batamom berilib, ishonib ketmoq, suyanmoq.
abaque
nm 1. abaka (hisoblash asbobi); 2. grafik, diagramma, jadval;
nomogramma (matematikada, turli kattaliklar o‘rtasidagi o‘zaro bog‘lanishni
ko‘rsatadigan va ularni topishni osonlashtiradigan grafik chizma); abaque
des altitudes balandlikning grafigi; 3. shahmat taxtali stolcha.
abasourdir
vt 1. kar, garang qilmoq, quloqni bitirmoq, batang qilmoq; 2.
fam juda ham ajablantirmoq, hayratga solmoq, esankiratib, dovdiratib
qo‘ymoq; être abasourdi, rester abasourdi esankirab, dovdirab qolmoq,
shoshib qolmoq, sarosimaga tushmoq, hang-mang bo‘lmoq.
abâtardir
I. vt 1. zoti, nasli buzilishiga olib kelmoq; 2. buzmoq, aynitmoq;
zaiflashtirmoq, bo‘shashtirmoq; II. s’abâtardir vpr nasli buzilmoq.
abat-jour
nm inv 1. abajur, chiroq qalpog‘i; 2. archit ichkarini yoritish
uchun qiya qilib teshilgan tuynuk.
abats
nm pl ichak-chovoq, kalla-pocha; abats d’animaux de boucherie
so‘yilgan
hayvonlarning
kalla-pochasi;
abats
de
volailles
uy
parrandalarining ich-bag‘ri (kalla, bo‘yin, qanot, oyoq, jigar, jig‘ildon).
abattage
nm 1. kesish (daraxt); 2. so‘yish (hayvon); 3. qazish, qazib
chiqarish; abattage de la houille ko‘mir qazib chiqarish; abattage rapide
jadal kovlab borish; 4. fam qattiq gap, tanbeh, ta’zir, koyish.
abattement
nm 1. ruhi tushganlik, ezilganlik, ma’yuslik; toliqish,
kuchsizlanish; 2. cheklash, chegaralash, qisqartirish; pasaytirish, ushlab,
chegirib qolish (soliq, ish haqi); abattement d’âge yoshiga qarab ish haqini
qisqartirish, yosh bolalarga kam ish haqi berish.
abatteur
nm 1. daraxt, yog‘och kesuvchi; o‘tinchi; 2. kon qazuvchi; grand
abatteur de besogne chaqqon, epchil ishchi.
abattis
nm 1. kesilgan daraxt, shox-shabba uyumi; 2. pl parrandalarning
ichak-chovoqlari; fam fig qo‘l va oyoqlar.
abattoir
nm qushxona.
abattre
I. vt 1. kesmoq; yiqitmoq; buzmoq; urib tushirmoq; abattre un
avion samolyotni urib tushirmoq; sport abattre l’adversaire raqibini
yiqitmoq; abattre une maison, une forteresse uyni, qal’ani buzmoq;
abattre de la besogne ishni bir yoqlik qilmoq, qutulmoq; abattre cartes sur
table, abattre son jeu qartasini ochmoq; 2. o‘ ldirmoq; abattre un cheval
blessé yarador otni so‘ymoq; 3. yiqitmoq, zaiflashtirmoq, kuchsizlantirmoq,
bo‘shashtirmoq, yengmoq; abattre la résistance des ennemis dushman
qarshiligini kuchsizlantirmoq; le malheur l’a abattu g‘am uni holdan toydirdi;
se laisser abattre taqdirga tan bermoq, umidsizlikka tushmoq; 4. yakson
qilmoq, tor-mor qilmoq; mar faire abattre yo‘lni o‘zgartirmoq; II. s’abattre vpr
(sur) 1. yiqilmoq, qulamoq, ag‘darilmoq; 1. ham la qilmoq (o‘ljasiga); 3.
pasaymoq, tushmoq, cho‘kmoq.
Do'stlaringiz bilan baham: