Microsoft Word Dico Fr-Uz doc

www.ziyouz.com kutubxonasi

---

LATINISME

 

LEÇON

 

 

 

303 

Amérique latine lotin Amerikasi; II. nm lotin tili; latin classique klassik lotin; 

bas  latin  tugab  borayotgan,  buzilgan  lotin  tili;  loc  y  perdre  son  latin  aqli 

yetmaslik, hech narsa tushunmaslik. 

latinisme 

nm latinizm (lotin tilidan o‘zlashtirilgan so‘z, ibora). 

latiniste 

n latinist, lotinshunos (lotin filologiyasi mutaxassisi). 

latinité 

nf lotin olam i, madaniyati. 

latitude

1

  nf  erkinlik,  mayl,  ixtiyor,  erk;  avoir  toute  latitude  (de  faire 

qqch)  o‘z  erki  o‘z  qo‘lida;  vous  avez  toute  latitude  de  refuser  rad  qilish 

erkiga  to‘liq egasiz; donner, laisser toute latitude à qqn (pour faire qqch) 

o‘z ixtiyoriga qo‘ymoq. 

latitude

2

nf 1. géog kenglik; déterminer la latitude d’un lieu biror joyning 

kengligini  aniqlamoq;  2.  iqlim;  cette  espèce  animale  ne  peut  pas  vivre 

sous  toutes  les  latitudes  bu  turdagi  hayvon  har  qanday  iqlimda  yashay 

olmaydi. 

latrines 

nf pl hojatxona, xalojoy, badraf. 

latte 

nf chaspak (yupqa va ensiz uzun taxtacha); lattes d’un plancher pol 

reykalari. 

latter 

vt chaspak qoqmoq; latter le plafond shiftga chaspak qoqmoq. 

lattis 

nm inv chaspaklangan joy; un lattis de plancher pol chaspagi. 

laudanum 

nm afyun damlama. 

laudateur, trice 

n litt maqtovchi, madhiyachi. 

laudatif,  ive 

adj  1.  maqtovga,  madh  qilishga  oid,  maqtovli,  maqtovdan 

iborat,  maqtov,  madhiya;  terme  laudatif  maqtov  so‘z;  2.  maqtovchi, 

madhiyachi; il a été plutôt laudatif u ko‘proq madhiyachi edi. 

lauréat,  ate 

n  laureat;  les  lauréats  du  prix  Nobel  Nobel  mukofoti 

laureatlari. 

laurier 

I.  nm  1.  dafna  (daraxt);  2.  laurier,  couronne  de  laurier  g‘alaba, 

shuhrat  toji;  loc être  chargé,  couvert de lauriers shuhratga burkanmoq; II. 

laurier-rose sambitgul; pl des lauriers-roses. 

lavable 

adv  yuviladigan,  yuvsa  bo‘ladigan;  peinture  lavable  yuviladigan 

bo‘yoq. 

lavabo

1

  nm  1.  yuvinish  jihozlari;  lavabo  d’une  salle  de  bains  yuvinish 

xonasining jihozlari; 2. hojatxona. 

lavabo

2

 nm qo‘l yuvish vaqtidagi ibodat; ruhoniyning qo‘l yuv ishi. 

lavage 

nm yuvish; le lavage du linge kir yuvish;  loc fam lavage de tête 

qattiq koyish, tanbeh berish, urishish; lavage de cerveau aqlini joyiga keltirib 

qo‘yish. 

lavallière 

nf bog‘ich qilib bog‘langan galstuk. 

lavande 

nf  1.  lavanda,  nafarmon  (havorang  yoki  binafsharang  gulli, 

xushbo‘y,  doim  yashil  o‘simlik);  2.  lavanda  (atir);  3.  inv  bleu  lavande  ko‘k-

nafarmon. 

lavandière 

nf litt qo‘ lda kir yuvuvchi ayol. 

lavasse 

nf  sersuv  ichimlik,  shildir  ichimlik,  nimrang  ichimlik;  ce  café  est 

imbuvable,  c’est  de  la  lavasse  bu  qahvani  ichib  bo‘lmaydi,  juda  suyuq 

ekan. 

lave 

nf 1. lava; coulée de lave lava oqimi; lave refroidie sovugan lava; 2. 

qotib qolgan lava. 

lave-glace 

nm avto; oyna yuvgich. 

lave-linge 

nm inv kir yuvish mashinasi. 

lavement 

nm huqna, klizma; poire à lavement huqna to‘pchasi. 

laver 

I.  vt  1.  yuvmoq;  laver  du  linge  kir  yuvmoq;  machine  à  laver  kir 

yuvish mashinasi;  loc il faut laver  son linge  sale en famille uydagi gapni 

ko‘chaga olib chiqmaslik, oshkor qilmaslik kerak; 2. yuvmoq (tana a’zolarini); 

laver  la  figure  d’un  enfant  bolaning  yuzini  yuvmoq;  3.  (qqn)  birovni 

oqlamoq;  3.  yuvmoq,  tozalamoq,  ketkizmoq;  laver  une  tache  dog‘ni 

ketkizmoq;  4.  laver  un  affront,  une  injure  haqorat,  so‘kish  uchun  o‘ch 

olmoq;  II.  se  laver  vpr  1.  yuvinmoq;  se  laver  à  grande  eau  suvni  ayamay 

yuvinmoq;  2. se laver,  se laver les dents  tishlarini yuvmoq; elle s’est lavé 

les  mains u  qo‘llarini yuvdi; loc se laver les  mains de qqch biror narsaga 

javobgarlikni  o‘z  gardanidan  soqit  qilmoq;  se  laver  d’un  soupçon,  d’une 

imputation shubhadan, ayblashdan oqlanmoq. 

laverie 

nf kir yuvish korxonasi. 

lavette 

nf  1.  dastmol,  qozon  yuvg‘ ich;  2.  latta,  lapashang;  une  vraie 

lavette haqiqiy latta. 

laveur,  euse 

n  yuvuvchi;  laveur  de  vaisselle  idish-tovoq  yuvuvchi; 

laveuse (de linge) kir yuvuvchi; laveur de vitres deraza yuvuvchi. 

lave-vaisselle 

nm inv idish-tovoq yuvuvchi mashina. 

lavis 

nm inv akvarel bilan bo‘yash, shu usulda ishlangan rasm. 

lavoir 

nm 1. jamoaning kir yuvadigan  joyi, kir yuvish uchun mo‘ljallangan 

moslama; lavoir public jamoa kir yuvadigan joy; 2. sement  bak (kir yuvish 

uchun). 

lavure 

nf yuvundi. 

laxatif,  ive 

I.  adj  ich  suradigan,  ichni  bo‘shashtiradigan;  tisane  laxative 

ich suradigan damlama; II. nm surgi dori, surgi. 

laxisme 

nm  murosasozlik,  murosachilik,  kelishuvchilik;  le  laxisme  en 

matière de morale odob yuzasidan murosasozlik. 

laxiste 

I. adj murosasozlikka oid; II. n murosasoz, kelishuvchi. 

layette 

nf  yo‘rgak,  chaqaloq  ust-boshlari;  tricoter  de  la  layette  yo‘rgak 

to‘qimoq. 

layon 

nm o‘rmon so‘qmog‘i. 

lazaret 

nm  shifoxona,  yuqumli  kasalliklarni  aniqlab  boshqalardan  ajratib 

davolaydigan  muassasa,  xavfli  kasallikka  chalinganlarni  bandargohda, 

aeroportda,  chegarada  ushlab  turadigan  bo‘lim;  subir  une  quarantaine  au 

lazaret karantinga tushib qolmoq. 

lazzi 

nm hazil; pl des lazzi ou des lazzis. 

le

1

 m, la f, les pl art déf (le, la  artikllari  unli oldida l’  ga qisqartiriladi);  le 

rossignol est un oiseau bulbul qush; il aime les enfants u bolalarni yaxshi 

ko‘radi; fermez les fenêtres derazalarni yoping;  il secoue  la tête  u boshini 

qimirlatyapti;  ouvrez  la  bouche  og‘zingizni  oching!  je  me  lave  les  mains 

qo‘limni yuvyapman; elle a mal aux dents uning tishi og‘riyapti; la Sicile est 

une île Sitsiliya orol; nous partons pour  l’Allemagne,  aux  États-Unis biz 

Germaniyaga,  Qo‘shma  Shtatlariga  ketyapmiz;  nous  allons  chez  les 

Dupont biz Duponlarnikiga boryapmiz; la grande et la petite industrie katta 

va kichik korxonalar; j’ai pris le plus beau men eng chiroylisini oldim; c’est 

elle qui chante le mieux eng yaxshi ashula aytadigan u; l’un… l’autre, l’un 

ou (et) l’autre boshqasi, biri; le (la)  même, les  mêmes o‘zi, o‘zlari; tout le, 

toute la, tous  les hamma; le  mien,  le tien meniki, seniki va boshqalar; la 

plupart ko‘pchilik. 

le

2

,  la,  les 

pron  pers  1.  uni;  c’est  Françoise,  je  la  connais  bien  bu 

Fransuaz, men uni yaxshi  taniyman; il faut le voir à l’ouvrage, ce peintre 

bu  rassomni  ish  ustida  ko‘rish  kerak;  prenez-les  ularni  oling;  il  l’en  a 

convaincu(e) u uni unga ishontirdi; il l’y a poussé(e) u uni bunga undadi; 2. 

buni; je vais vous le dire men hozir sizga buni aytaman; elle le lui  a dit u 

unga buni aytdi; 3.  est-il content? il l’est u xursandmi? ha shunday; j’étais 

naïve,  maintenant  je  ne  le  suis  plus  men  sodda  edim,  endi  men  unday 

emasman. 

lé 

nm 1. bir en mato, matoning eni; 2. bo‘yalgan qog‘oz bo‘ lagining eni. 

leader 

nm  anglic  1.  rahnamo,  lider,  bosh,  yo‘lboshchi;  2.  lider, 

peshqadam. 

lèchefrite 

nf  idish  (cho‘g‘da  pishayotgan  go‘shtning  yog‘i  va  selini  yig‘ib 

olish uchun). 

lèche 

nf  fam  (faire  fe’li  bilan);  faire  de  la  lèche  au  patron  xo‘jayinga 

laganbardorlik, xushomadgo‘ylik qilmoq. 

lèche-bottes 

fam laganbardor, xushomadgo‘y, yaltoq. 

lécher 

vt  1.  yalamoq;  fig  fam  se,  s’en  lécher  les  doigts,  les  babines 

mazasi og‘zida qolmoq, yalanmoq;  loc lécher les bottes ou vulg  lécher le 

cul  birovga  laganbardorlik,  xushomadgo‘ylik  qilmoq,  yaltoqlanmoq;  2. 

pardozlamoq; ce tableau est trop léché bu rasm o‘ ta pardozlangan. 

lécheur, euse 

n péj laganbardor, xushomadgo‘y, yaltoq. 

lèche-vitrine 

nm inv do‘konlar atrofida sanqimoq. 

leçon 

nf 1. dars, o‘git, saboq; 2. dars, saboq (o‘quv soati); 3. dars, saboq, 

maslahat;  on  se  passera  de  vos  leçons  de  morale  sizning  pand-nasihat 

darslaringizsiz ham bir ilojini qilamiz; faire la leçon à qqn birovni koyimoq, 

pand-nasihat qilmoq; 4. dars, saboq, ibrat, xulosa; il a su tirer une leçon de 

cette  mésaventure  u  bu  ko‘ngilsiz  hodisadan  o‘ziga  yetarli  xulosa  chiqarib