10
БУҒДОЙНИНГ ШЎРГА ЧИДАМЛИ ДОНОРЛАРИНИ АНИҚЛАШДА ДУНЁ
КОЛЛЕКЦИЯСИДАН ФОЙДАЛАНИШ
Аберкулов М.Н., *Абиллаев У., Абдуллаев Б.У.
Тошкент давлат аграр университети
*Тошкент давлат аграр университетнинг Нукус филиали
Хозирга пайтда дунё олимларининг олдида турган вазифа нафакат худуддаги экологик мухутни
яхшилаш, балки қишлоқ хўжалигини равожлантириш, суғориладиган майдонларнинг мелиоратив
ҳолатини яхшилаш, юқори ҳосилли шўрга чидамли навларини яратишдан иборат. Шунинг учун буғдой
селекциясининг асосий йўналишларидан бири тупроқ шўрланишига чидамли юқори технологик сифатга
эга бўлган буғдой навларини яратишдир.
Хозирги пайтда ўсимликнинг шўрга чидамлилигини оширишнинг бир нечта йўналишлари
мавжуд:
1. Селекция йўли билан; 2.Хужайра селеқцияси усулларини ишлатиш; 3. Ген мухандислиги яьни
бегона генни киритиш натижасида трансген ўсимлик олиш;
Ўзида бир нечта ижобий ва хусусиятларини жамлаган нав яратишда бирламчи меатериалларни
ўрганиш ва селекция жараёнларига жалб этиш мухум ўрин эгаллайди. Шу муносабат баилан юмшок
буғдайнинг дунё селекциясини Жанубий Орол бўйи худудидаги шўрланган тупроқда шўрга ва юқори
темпратурага чидамлилигини ўрганиш ва донор ажратиб олиш мухим хисобланади.
ТАЖРИБА УСЛУБИ. Тажриба Ўзбекистон шоличилик илмий тадқиқот институти
Қорақолпоғистон филиали Шуртанбай тажриба хўжалиги далаларида ўтказилди ва бунда 183 нав
намуналари шўрга чидамлилиги ўрганилди. Булар хар хил экогеографик минтақаларидан келтирилган
бўлиб тажриба учун тупроғи шўрланган ва шўрланмаган далаларда экилди. Шўрланган далада тупроқнинг
хайдаладиган қаватида хлор ионининг ўртача кўрсатгичи 0,063-0,079 % атрофида бўлди. Агротехник
тадбирлар шўрланган ва шўрланмаган далаларда бир вақтда ўтказилди. Буғдойни парваришлаш шу
минтақада қабул қилинган агротехник тадбарларга мувофиқ ўтказилди. Финологик бахолаш кўкариш,
тўплаш, бошоқлаш, гуллаш ва пишиш фазаларида ўтказилди. Пишиш фазаси 3 даврга бўлиб ўрганилди.
1. Сут пишиш даврида бошоқча сиқилганда оқ сутли суюқлик чиқади.
2. Мум пишиш даврида гул қобиғи сарғиш ранга кириб донлар тирноқ билан кесиш мумкин.
3. Тўлиқ пишган фазада донларни энига кесганда шишасимонлиги, тиниқлиги ва унсимонлик
бўлимлари яхши ажралган бўлади.
Бошоқдаги бошоқчаларнинг пишиб етилиши гуллагандек кетма-кетликда ўтади. Буғдой нав
намуналари фойдали хўжалик белгилари бўйича бохоланиб, ўсимликларнинг ер бўлакчаларида
жойлашиш зичлиги аниқланди.
Бунда ўсимликлар тўлиқ кўкариб чиқиб қишлаш олдидан ва қишлаб чиқандан сўнг, ўриб олиш
олдидан 1 м етр даги ўсимликлар сони хисоб-китоб қилиб аниқланди.
Do'stlaringiz bilan baham: