Microsoft Word Conf-селекция rtf


Кўчатзорнинг 1-даласида пайвандтаг ўсимликларидаги ён шоҳлар сони



Download 16,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet217/353
Sana24.02.2022
Hajmi16,8 Mb.
#193950
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   353
Bog'liq
Sbornik-selekciya

Кўчатзорнинг 1-даласида пайвандтаг ўсимликларидаги ён шоҳлар сони
(1 см ва ундан ортиқ узунликдаги), 2011 йил июлнинг 3-ўн кунлиги 
Пайвандтаглар 
Ён шоҳлар сони, дона 
Ён шоҳга эга ўсимликлар миқдори, 

М27 
1,6 
92,7 
К-2012 
2,8 
89,3 
М9 
1,1 
69,2 
ММ102 
1,8 
86,4 
М26 
2,1 
95,1 
М7 
2,4 
94,5 
ММ104 
1,4 
86,5 
ММ106 
2,3 
95,1 
ММ 111 
1,7 
74,2 
ЭКФ
05
0,1 
Олинган натижалар шуни кўрсатадики, пайвандтагларнинг шоҳланиш даражаси билан уларнинг 
ўсиш кучи ўртасида бевосита алоҳа мавжуд эмас. Ҳар бир гуруҳда ҳам кучли, ҳам кучсиз шоҳланувчи 
пайвандтагларни ажратиш мумкин. Бинобарин, шоҳланиш бўйича бир хил кўрсаткичлар кучли ўсувчи 
ММ106 пайвандтаги ва пакана ММ102 да қайд этилди. Ён шоҳлар миқдори бўйича энг юқори қиймат 
супер пакана К-2012 (2.8 дона) пайвандтагида кузатилди, ўсиш кучи бўйича унга яқин М9 пайвандтагида 
эса ушбу кўрсаткич жуда кичик (1,1 дона) бўлди. 
Шундай қилиб, кўчатзорнинг биринчи даласидаги пайвандтагларнинг шоҳланиш табиати 
уларнинг потенциал ўсиш кучи тўғрисида фикр юритиш имконини бермайди. 
Хулоса: 
1. Пайвантагларнинг ўсиш кучи бир хил эмас.Энг юқори ўсиш тезлиги ММ104 ва ММ10106 
пайвандтапгларда намоён бўлди. 
2. Пайвантагларнинг ўсиш тезлиги бўйича 3 гурухга бўлиш мумкин: 1) ўсиш тезлиги паст-К-
2012(0.4 см/кундан паст); 2) ўсиш тезлиги ўртача (0.4 дан 0.5 см/кунгача). -М27, М9, 
ММ1025, М7, ММ111; 3) ўсиш тезлиги юқори (0.5 см/кундан ортиқ)-ММ104,ММ106. 
3. Паевантагларнинг шохланиш даражаси билан уларнинг ўсиш кучи ўртасида бевосита алоқа 
мавжуд эмас. 
Фойдаланилган адабиётлар: 
1. Третьяков Н.Н., Кошкин Е.Н., Макрушин Н.М. и др. Физиология и биохимия 
сельскохозяйственных растений. М.: Колос, 1998. - 640 с. 
2. Дубинин Н.П. Общая генетика. М.: Наука. - 1970. - 488 с 
3. Завражнов А.И., Потапов В.А. Слаборослое интенсивное садоводство // Садоводство и 
виноградарство. - 2001. - № 3. - с. 7-9. 
4. Карычев К.Г. Клоновые подвои и сорто-подвойные комбинации яблони в плодоводстве 
Казахстана. Автореф. дисс. докт. с.х. наук. Алма-Ата. - 1997, 65 с. 
5. Сабинин Д.А. Физиология развития растений. - М.: Изд-во АН СССР. -1963.-195 с. 
6. Третьяков Н.Н., Кошкин Е.Н., Макрушин Н.М. и др. Физиология и биохимия 
сельскохозяйственных растений. М.: Колос, 1998. - 640 с. 

Download 16,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   353




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish