Microsoft Word boshqaruv hisobi doc


Калкуляция бирлиги — бу калкуляция обьекти ўлчовидир



Download 1,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/68
Sana21.02.2022
Hajmi1,24 Mb.
#41210
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   68
Bog'liq
boshqaruv hisobi

Калкуляция бирлиги — бу калкуляция обьекти ўлчовидир. Уни танлаш 
маҳсулотни 
тайёрлаш 
хусусиятлари, 
номенклатура 
кенглиги, 
ўлчашда 
қўлланадиган 
бирликлар, 
амалдаги 
андозалар 
ва 
ишлаб 
чиқиладиган 
маҳсулотнинг техник шартларига боғлиқ бўлади. 
Масалан, сут маҳсулотлари бўйича калкуляция обьектларини белгилашда 
ишлаб чиқарилаётган маҳсулотлар турларига мувофиқ уларнинг номи, ёғлилик даражаси 
ва идишнинг турига қаралади. Айтайлик, бир метр сиғимдаги қоғоз идишдаги 3,2% 
ёғлиликка эга сут, 0,5 метр сиғимдаги полиетилен идишдаги 20% ёғлиликдаги сметана, 
250г. оғирликдаги ўрама қоғозли ёғсизлантирилган творог ва ҳ.к. 
Амалий фаолиятда ишлаб чиқариш корхоналари калкуляция бирликларнинг 
қуйидаги гуруҳ ларидан фойдаланадилар: 
— табиий бирликлар—дона, килограмм, тонна, метр, кубметр, киловатт-соат ва 
ҳ.к.; 


23
— шартли-табиий бирликлар — консервалар (қуюлтирилган сут) 100 шартли банкалари 
ва ҳ.к.; 
— фойдаланиладиган (експлуатацион) бирликлар — қуwат, маҳсулдорлик ва ҳ.к; 
— иш бирликлари — ташиб келтирилган юкнинг бир тоннаси, ёьл 
қопламасининг юз метри ва ҳ.к.; 
— вақт бирликлари - машина-кун, машина-соат, норма-соат ва ҳ.к. 
3.2. Маҳсулот таннархини калкуляция қилиш усуллари 
Корхоналарда маҳсулот таннархини калкуляция қилишнинг норматив, жараёнли,
б уюртмали, 
тўлиқ 
таннарх, 
маржинал 
харажатларни 
умумлаштириш, 
харажатларни мутаносиб тақсимлаш, аралаш каби усуллари мавжуд. 
Маҳсулот таннархини калкуляция қилишнинг норматив усули харажатлар ҳисоби 
норматив усулининг таркибий қисми ҳисобланади. 
Бу 
усулнинг афзаллиги унда ҳисоб-китобларнинг оддийлигидир. қуйидаги 
сабабларни мазкур усулнинг камчиликларига киритиш мумкин: 
— фойдаланилган забиралар миқдори ва уларга қўйилган баҳолар назорати учун 
меьёрларнинг мавжуд эмаслиги; 
— четланисб сабаблари, унинг айбдорлари, жойини аниқлаш ва таҳлил етиш 
имкониятинингёьқлиги; 
— ишлаб чиқариш жараёнида харажатлар ҳисоб-китоблари фақат ҳисобот даври 
охирида ўтказилиши мумкин ва ҳ.к. Норматив усулда норматив харажатлар билан 
ҳақиқий харажатлар ўртасида юзага келадиган фарқ четланиш, деб аталади. 
Бир дона ишлаб чиқарилган маҳсулотга тўғри келадиган норматив харажатлар 
қуйидаги элементлардан иборат бўлади: 
— бевосита норматив моддий харажатлар; 
— бевосита моддий харажатларнинг норматив миқдори; 
— норматив иш вақти (бевосита меҳнат бақи харажатлари); 
— иш вақтининг нормалаштирилган ставкаси; 
— ўзгарувчан умумишлаб чиқариш харажатларининг норматив коеффициенти; 
— до имий ум умишла б чиқариш хар ажатла рининг но рматив коеффициенти. 
Ушбу усулни қўллаш қуйидаги афзалликларга эга: ҳар бир харажат тури бўйича 
норма ва норраативларнинг ўрнатилганлиги, ишлаб чиқариладиган маҳсулотлар 
бирлиги таннархининг норматив калкуляциясини тфизиш, амалдаги нормалар ва 
улардан четланишлар бўйича харажатлар ҳисобини юритиш. 
Фақат миқдор бўйича нормалардан фойдаланилганда қуйидаги формуладан 
фойдаланиш мумкин: 
Ҳх қ Фзх-(Мф±Мҳх) бу ерда, 
Мф — харажатларнинг норматив миқдори; 
Мҳх — ҳақиқий харажатларнинг нормадан четга чиқиши. 
Сарфланган ресурслардан эҳтиёжга мувофиқ нормада фойдаланилганда қуйидаги 
формулани қўУаш мақсадга мувофиқ: 
Ҳх қ (Фзх ± Мхб) ■ М бу йерда, 
Мхб — сарфланган ресурсларнинг баҳоси ўзгариши натижасида четланишлар. 
Сарфланган ресурсларнинг миқдори ва баҳоси бўйича нормалардан фойдаланиб, 
ҳақиқий харажатлар қуйидаги формула ёрдамида аниқланади: 
Ҳх қ (Фзх ± Мхб) ■ (М
м
 ± МЖ) бу ерда, 

Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   68




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish