23
— шартли-табиий бирликлар — консервалар (қуюлтирилган сут) 100 шартли банкалари
ва ҳ.к.;
— фойдаланиладиган (експлуатацион) бирликлар — қуwат, маҳсулдорлик ва ҳ.к;
— иш бирликлари — ташиб келтирилган юкнинг бир тоннаси, ёьл
қопламасининг юз метри ва ҳ.к.;
— вақт бирликлари - машина-кун, машина-соат, норма-соат ва ҳ.к.
3.2. Маҳсулот таннархини калкуляция қилиш усуллари
Корхоналарда маҳсулот таннархини калкуляция қилишнинг норматив, жараёнли,
б уюртмали,
тўлиқ
таннарх,
маржинал
харажатларни
умумлаштириш,
харажатларни мутаносиб тақсимлаш, аралаш каби усуллари мавжуд.
Маҳсулот таннархини калкуляция қилишнинг норматив усули харажатлар ҳисоби
норматив усулининг таркибий қисми ҳисобланади.
Бу
усулнинг афзаллиги унда ҳисоб-китобларнинг оддийлигидир. қуйидаги
сабабларни мазкур усулнинг камчиликларига киритиш мумкин:
— фойдаланилган забиралар миқдори ва уларга қўйилган баҳолар
назорати учун
меьёрларнинг мавжуд эмаслиги;
— четланисб сабаблари,
унинг айбдорлари, жойини аниқлаш ва таҳлил етиш
имкониятинингёьқлиги;
— ишлаб чиқариш жараёнида харажатлар ҳисоб-китоблари фақат ҳисобот даври
охирида ўтказилиши мумкин ва ҳ.к. Норматив усулда
норматив харажатлар билан
ҳақиқий харажатлар ўртасида юзага келадиган фарқ четланиш, деб аталади.
Бир дона ишлаб чиқарилган маҳсулотга тўғри келадиган норматив харажатлар
қуйидаги элементлардан иборат бўлади:
— бевосита норматив моддий харажатлар;
— бевосита моддий харажатларнинг норматив миқдори;
— норматив иш вақти (бевосита меҳнат бақи харажатлари);
— иш вақтининг нормалаштирилган ставкаси;
— ўзгарувчан умумишлаб чиқариш харажатларининг норматив коеффициенти;
— до имий ум умишла б чиқариш хар ажатла рининг но рматив коеффициенти.
Ушбу усулни қўллаш қуйидаги афзалликларга эга: ҳар бир харажат тури бўйича
норма ва норраативларнинг ўрнатилганлиги, ишлаб чиқариладиган маҳсулотлар
бирлиги таннархининг
норматив калкуляциясини тфизиш, амалдаги нормалар ва
улардан четланишлар бўйича харажатлар ҳисобини юритиш.
Фақат миқдор бўйича нормалардан фойдаланилганда қуйидаги
формуладан
фойдаланиш мумкин:
Ҳх қ Фзх-(Мф±Мҳх) бу ерда,
Мф — харажатларнинг норматив миқдори;
Мҳх — ҳақиқий харажатларнинг нормадан четга чиқиши.
Сарфланган ресурслардан эҳтиёжга мувофиқ нормада фойдаланилганда қуйидаги
формулани қўУаш мақсадга мувофиқ:
Ҳх қ (Фзх ± Мхб) ■ М бу йерда,
Мхб — сарфланган ресурсларнинг баҳоси ўзгариши натижасида четланишлар.
Сарфланган ресурсларнинг миқдори ва баҳоси бўйича нормалардан фойдаланиб,
ҳақиқий харажатлар қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:
Ҳх қ (Фзх ±
Мхб) ■ (М
м
± МЖ) бу ерда,
Do'stlaringiz bilan baham: