Microsoft Word “Аналог ва рақамли электроника” фани бўйича маърузалар матни docx


Конденсаторларнинг асосий параметрлари



Download 6,28 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/105
Sana24.02.2022
Hajmi6,28 Mb.
#186616
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   105
Bog'liq
elektron qurilmalar sxemotexnikasi new book

Конденсаторларнинг асосий параметрлари 
Барча турдаги конденсаторларнинг асосий параметрлари – номинал 
сиғим, аниқлик синфи, сиғимнинг температура коэффиценти, номинал 
ишчи кучланиш, изоляция 
қаршилиги, частота характеристикалари, 
ўзгарувчан ва ярим ўзгарувчан конденсаторлар учун эса, бундан таш қари 
сиғимнинг айланиш бурчагига кўра ўзгариш қонуни ва унинг диапазонидан 
иборат. 
Конденсаторнинг сиғими (С) умумий ҳолда қуйидаги ифодадан аниқланади: 
C=Q*U 
бу ерда: Q – қопламаларда йиғилган электр заряди (Кл); U – 
қопламалардаги 
кучланиш (В). 
Конденсаторларнинг кўпчилик гуруҳини асосий аниқлик даражаси 
учун номинал сиғимлар қатори мавжуд: I синф (±5%) – Е24 қатори; II синф 
(±10%) – Е12 қатори; III синф (±20%) – Е6 қатори (ҳарфдан кейинги рақам 
сиғим қийматлари градацияси (зичлиги) сонини кўрсатади. Бу қийматлар 
10
n
га кўпайтирилиши мумкин, бу ерда – бутун мусбат ёки манфий сон. 
Электролитик конденсаторларнинг номинал сиғимлари 0,5; 1; 2; 5; 10; 
20; 30; 50; 100; 200; 300; 500; 1000; 2000; 5000 қаторидан танланади. Тўғри 
бурчакли 
қобиқлардаги 
қоғоз 
ва 
юпқа 
пардали 
диэлектрикли 
конденсаторларнинг номинал сиғими (0,1 мкФ ва ундан юқори) қуйидаги 
қийматлар қаторига эга: 0,1; 0,25; 0,5; 1; 2; 4; 6; 8; 10; 20; 40; 60; 80; 200; 
400; 600; 800; 1000. 
Блокировка қилувчи ва ажратувчи конденсаторларни, одатда, I ва II 
синфлар бўйича контурга оидларини – 1,0 (±2%), 0,5 (±1%) ва ҳатто юқори 


Ҳайдаров А.Ҳ. Ааналог ва ракамли электроника  
14 
даража (±0,5%) бўйича танланади, фильтрловчилари эса –50÷+80% бўлган 
параметр тарқоқлигига эга. 
1.7-расм. қoғoзли, металл- қoғoзли ва юпқа пардали конденсаторлар. 
Ярим ўзгарувчан конденсаторлар Яримўзгарувчан конденсаторлар 
радиоқурилма частотасини ишлатиш жараёнида мослаш ёки ишлаб 
чиқаришда созлашга мўлжалланган. Бу конденсаторларнинг сиғими қайд 
этилган ҳолатда ўзгармаслиги керак. Яримўзгарувчан конденсаторларнинг 
тузилиши 1.8–расмда келтирилган. 
1.8-расм. Ярим узгарувчан (созланувчан) конденсаторлар. 

Download 6,28 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish