Microsoft Word ахборот технологиялар фанидан мажмуа doc



Download 2,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/141
Sana23.02.2022
Hajmi2,73 Mb.
#151941
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   141
Bog'liq
axborot texnologiyalari

Мижоз-сервер моделлари – бу тармоқдаги компьютерларнинг ўзаро алоқа қилиш 
технологиясидир. Ҳар бир компьютер ўз вазифасига эга ва ўзининг муайян ролини бажаради. 
Тармоқдаги баъзи компьютерлар ахборот-ҳисоблаш ресурсларига эга бўлиб, уларни 
бошқаради (процессорлар, фвйл тизими, почта хизмати, босиш хизмати, маълумотлар базаси), 
бошқалари бу хизматларга мурожаат этиб, улар хизматидан фойдаланади. У ёки бу ресурсни 
бошқарадиган компьютер бу ресурснинг сервери, ундан фойдаланадиган компьютер эса 
мижоз деб аталади.
Ҳар бир муайян сервер ўзи эгалик қиладиган ресурс тури билан белгиланади. Масалан, 
маълумотлар базаси серверининг вазифаси мижозларнинг маълумотларга ишлов бериш билан 
боғлиқ сўровларига хизмат кўрсатишдан иборат; файлли сервер ёки файл-сервер файл 
тизимини бошқаради ва ҳоказо. Бу тамойил дастурларнинг ўзаро алоқасига ҳам тааллуқлидир. 
Хизматларнинг тегишли тўпламини тақдим этиши ишларини бажарадиган дастур сервер 
сифатида қаралади, бу хизматлардан фойдаланадиган дастурларни эса мижоз деб аташ қабул 
қилинган. Дастурлар учун функцияларнинг тақсимланганлиги характерлидир, яъни амалий 
дастур функцияларининг бир қисми мижоз-дастурда, бошқа қисми эса сервер-дастурда амалга 
оширилади, уларнинг ўзаро алоқаси учун эса протокол белгиланади. Бу функцияларни кўриб 
чиқамиз. Мижоз-сервер технологиясининг асосий тамойилларидан бири стандарт интерфаол 
иловалар функцияларини турли табиатга эга бўлган тўртта гуруҳга бўлишдан иборат. 


85 
Биринчи гуруҳ. Бу маълумотларни киритиш ва тасвирлаш функциялари.
Иккинчи гуруҳ – ушбу предмет соҳаси учун характерли бўлган соф амалий 
функцияларни бирлаштиради (банк тизими учун ҳисобварақлар очиш, бир ҳисобварақдан 
иккинчига пул ўтказиш ва ҳоказо). 
Учинчи гуруҳ – ахборот-ҳисоблаш ресурсларини сақлаш ва бошқариш фундаментал 
функциялари (маълумотлар базаси, файл тизимлари ва ҳоказо).
Тўртинчи гуруҳ – биринчи учта гуруҳ функциялари ўртасидаги алоқани амалга 
оширувчи хизмат функциялари.
Шу муносабат билан ҳар қандай иловада қуйидаги мантиқий компонентларни ажратиб 
кўрсатиш мумкин: 
 тақдим этиш компоненти (presentation), биринчи гуруҳ функцияларини амалга 
оширади; 
 амалий компонент (business application), иккинчи гуруҳ функцияларини бажаради; 
 ахборот ресурсларидан эркин фойдаланиш компоненти (resource manager), учинчи 
гуруҳ функцияларини бажаради, шунингдек уларнинг ўзаро алоқа усуллари тўғрисидаги 
келишув киритилади ва аниқлаштирилади (ўзаро алоқа протоколси).
Мижоз-сервер технологиясини амалга оширишдаги фарқлар қуйидаги омиллар билан 
белгиланади:
 бу компонентлардан ҳар бири қўшилган дастурий таъминот турлари билан;
 барча учта гуруҳ функцияларини амалга ошириш учун фойдаланиладиган дастурий 
таъминот механизмлари билан;
 тармоқдаги компьютерлар ўртасида мантиқий компонентларнинг тақсимланиш 
усули билан;
 компонентларнинг ўзаро алоқаси учун фойдаланиладиган механизмлар билан.
Қуйидаги моделларда амалга оширилган тўртта ёндашувни ажратиб кўрсатиш мумкин: 
o
файл-сервер модели (File Server - FS); 
o
узоқлашган маълумотлардан эркин фойдаланиш модели (Remote Data Access - 
RDA); 
o
маълумотлар базаси сервери модели (Data Base Server - DBS); 
o
иловалар сервери модели (Application Server - AS).
(FS) – шахсий компьютерларнинг маҳаллий тармоқлари учун базавий ҳисобланади. 
Яқин вақтгача бундай тизимлардан фойдаланувчи ватанимиз ишлаб чиқувчилари ўртасида 
FoxPro, Clipper, Clarion, Paradox каби тизимлар оммалашган эди. Тармоқдаги компьютерлардан 
бири файл-сервери ҳисобланади ва бошқа компьютерларга файлларга ишлов бериш бўйича 
хизматларни кўрсатади. Файл сервери тармоқ операцион тизими (Novell NetWare) ни 
бошқариш ишларини бажаради ва ахборот ресурслари )яъни файллар) дан фойдаланишда 
компонент ролини ўйнайди. Бошқа шахсий компьютерларда тармоқда илова ишлайди, унинг 
кодларида тақдим этиш компоненти ва амалий компонент қўшилиб кетган бўлади (3.4-расм). 
Компонент 
пр едст авления
Прикладной
компонент
Клиент
Се рвер
Компонент 
доступа к 
ресурс ам

Download 2,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish