Microsoft Word áîãëàíãàí10. doc


 ВОДОРОД ЦИАНИДИ ХУСУСИЯТЛАРИ



Download 0,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet95/96
Sana25.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#272233
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   96
Bog'liq
БОГЛАНГАН АЗОТ БИРИКМАЛАРИ ТЕХНОЛОГИЯСИ

 
14.3. ВОДОРОД ЦИАНИДИ ХУСУСИЯТЛАРИ.
 
 
Биринчи маротада цианид кислотаси НСN 1782 йилда Шееле томонидан олинган 
булиб, аммо саноат микёсида ХIХ аср охирларда, яъни тилла ва кумушни цианли тузлари 
иштирокида ажратиб олиш топилгандан сунг ишлаб чикарилабошланди. 
Капиталистик дунёда синил кислотаси 1967 йилда 300 минг тоннадан ишлаб 
чикарилган булса, шулардан 193,3 минг тоннаси биргина АКШ га тогри келган. 


Сувсиз тоза синил кислотаси рангсиз, тиник, узига хос (жуда суюлтирилгани аччик 
бодом) хидли захарли суюкликдир.1атом. босимда кайнаш температураси +25,7 
0
С; котиш 
температураси = -13,3 
0
С. Синил кислотаси сув билан 74,5 % НСN +25,5% Н
2
О таркибида -
23,4
0
С да музлайдиган (котадиган) эвтектика хосил килади. Синил кислотасининг киритик 
босими 53,2 атм. Харорати +183,5 
0
С; солиштирма огирлиги 0,682 г/см
3
га тенг. 
14.4. ВОДОРОД ЦИАНИДИ СИНТЕЗИ ТУРЛАРИ 
 
Дастлаб синил кислота тузларни хайвонот чикиндиларни поташ (К
2
СО
3
) билан 
қиздириб, кейинчалик сув билан экстракция килиб олинган. Кейинчалик кокс гази ёки қанд 
саноати бардани 1000-1100
0
С да кректнг қилиш натижасида олинган. NaCN ни юкори 97 -99 
% лик сифатлисини, қайнар усули бўйича, 300-400 
0
С да кейинчалик олинган: 
2NH
3
+2Na(металл)
→ 2NaNH
2
+H
2
(1) 
2NaNH
2
+C 
→ Na
2
CN
2
+2H
2
(натрий цианамиди) (2) 
Na
2
CN
2
+C = 2Na CN(қора цианид) (3.) 
ХХ аср бошларида: 
СаС
2
+N
2
→ Ca CN
2
+C (калций цианамиди) (4) 
СaCN
2
+C = Ca (CN)
2
(калций цианиди) (5) 
1917 
йилдан бошлаб I - марта озод НСN олина бошланган: 
1) NaCN+H
2
SO
4
= HCN +NаHSО
4
(6) 
2) CO +NH
3
=HCN+H
2
O (7) 
Катализатор сифатида Аl
2
0
3
, SiO
2
, ТhO
2
, ТiO
2
ва бошкалар ишлатилган.
-
СО: 

3
=5:1-20 нисбатида, реакция вакти О,1 секунд булганда Аl
2
O
3
+ Cч
2
О
3
катализаторда НСN 
ни максимал чикиши 65 %ни ташкил этган,НСN ни хосил булиш тахминий механизми:
2СО=С+СО
2
(8.)
С+NH
3
=HCN+H
2
(9) 
2CO+NH
3
= HCN +H
2
+CO
2
(10)
Бошкача механизмлардан бири: 
СО+NH
3
=HCN + H
2
O (11) 
CO+H
2
O=H
2
+CO
2
(12) 
2CО+NН
3
=НСN+Н

+СО
2
(13.) 
Аммо бу усул саноатда кенг қулланмаган, чунки катта ҳажмдаги газларни киздиришга кўп 
энергия ва аппаратлар керак. Шунинг учун 1200
о
С гача, NН
3
600
о
С гача киздирилади, чунки 

3
600
о
С да 2 процентгача термик парчаланади: 

3
=0,5N
2
+1,5Н
2
-Q (14.) 
Эндотермик усуллар: 
1) кокс газидан ажратиб олиш: 
НСN+Nа
2
СО
3
= NаСN+NаНСО
3
(15.) 


2) табиий газга аммиак таъсир эттириш: 
СН
4
+NН
3
=НСN+3Н
2
-60ккал/мол (16.) 
3) экзотермик усул: СН
4
+NН
3
+1,5О
2
=НСN+3Н
2
О+113,36ккал/мол (17.) 
Бу реакция 900-1100 
о
С ҳароратда 90% платина ва 10% радийдан иборат катализатор 
иштирокида кетади.Реакциянинг оптимал шароити:CН
4
: NН
3
: О
2
=1:1: 1,5; Кислород ўрнига 
атмосфера ҳавоси ишлатилса СН
4
10-12%, NН
3
10-12% ва атмосфера ҳавоси 75-78%дан 
иборат тартиб қўлланади; чизиқлик тезлик 100см/сек бўлганда НСN чиқиши 60-62га тенг 
булиб, реакцияга киритилган аммиак 20-25%ни, NН
3
парчаланган қисми эса 10-15%га тенг. 
Таянч сузлари 

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish