Microsoft Word áîãëàíãàí10. doc



Download 0,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/96
Sana25.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#272233
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   96
Bog'liq
БОГЛАНГАН АЗОТ БИРИКМАЛАРИ ТЕХНОЛОГИЯСИ

Назорат саволлари. 
1.Нитрат кислотаси курилмалари кайси омилга караб хилларга
булинади? 
2.Нитрат кислота курилмасида атмосфера хавоси нима учун
филтрланади? 
3.Контакт аппаратида кандай жараен кетади? 
4.Контакт аппаратида аммиак хаво аралашмаси юкори хароратда нима


сабдан портлаб кетмайди? 
5.Азот монооксиди газини азот диоксиди ва азот уч оксиди газларидан
визуал тарзда кандай ажратиш мумкин?
6.Аммиак буглатгич аппаратида циркуляция газида кандай жараен
кетади? 
7.Абсорбцион минорада кандай жараен кетади? 
8.Чикинди газларни азот оксидларидан кандай тозаланилади? 
9.Нитрат кислотасини тугридан тугри синтези умумий реакциясини
езинг?
10.Тугридан тугри синтез жараенида нитрат кислотасининг неча%ли
эритмасини олиш мумкин? 
13 - мавзу. КАРБАМИД ИШЛАБ ЧИКАРИШ АСОСЛАРИ. 
13-мавзуни еритиш режаси. 
13.1.Карбамиднинг физик-кимевий хусусиятлари. 
13.2.Карбамидни олиш усуллари. 
13.3.Карбамидни аммиак ва углерод диоксидидан синтез килиш
асослари. 
13.4.Карбамид синтезига таъсир этувчи технологик омиллар. 
 
13.1. КАРБАМИДНИНГ ФИЗИК-КИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ. 
 
Карбамид-СО (NН
2
)
2
нормал шароитда рангсиз, ҳидсиз, кристаллари узун игнасимон ёки 
ромбик призма ҳолатдаги таркибида 46%гача амид шаклида боғланган азоти бўлган азотли 
ўғитдир. Молекуляр оғирлиги 60у.б., структура форомуласи:
Н 
N
Н 
О=С (1.) 
Н 

Н
Карбамид (мочевина) 406К (133
о
С)да оддий шароитда эрий бошлайди, зичлиги 
1,335г/см
3
. Карбамид сувда ва суюқ аммиакда яхши эрийди. Карбамид узоқ муддат 
сақланганда ёки 0,5-1,0% намлик ва қайноқ ҳолда қопларга жойлаштирилганда унинг 
доначалари бир-бирига ёпишиб қолиши мумкин. Бу ёмон ҳолатни карбамидни жойлашдан 
аввал ундаги намликни 0,2:0,3%гача тушириш ва кристалл ҳолдаги карбамидни совутиб 
олиш керак.
Карбамид кучсиз асос хоссасига эгадир. Диссоциацияланиш доимийси 1,5*10
-14
га 
тенгдир. Карбамид фосфор кислотаси билан СО(NН
2
)
2

3
РО
4
каби карбамид фосфати ҳосил 
қилади, бу эса мураккаб ўғит ишлаб чиқаришда ишлатилади. Карбамиддан меламин-С
3
N
6
Н
6

юқори молекуляр бирикмалар, улардан эса пластмассалар, лаклар, ёпишқоқ моддалар 


олишда ишлатилади. Карбамид доначалари узоқ вақт сақланса, бир-бирига ёпишиб, ҳар хил 
катта-кичик шаклдаги қаттиқ модда ҳосил қилади. Карбамидни қора молга оз миқдорда ем 
сифатида ҳам ишлатиш мумкин.

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish