МАВЗУ-11. УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ МАРКАЗИЙ БАНКИНИНГ
ВАЛЮТА СИЁСАТИ
11.1.Валюта муносабатлари тушунчаси, уларнинг асосий иштирокчилари
Назарияда пул ва валюта категориялари мавжуд булиб, пул ва валюта иккаласи бир нарса, аммо хамма вакт хам пул валюта булавермайди. Агарда, муайян бир давлатнинг миллий пул бирлиги жахон бозорига чикиб давлатлар уртасида муомала, тулов ва жамFариш воситаси сифатида ишлатилса, яъни пулнинг функцияларини бажарса, у валютага айланади.
Валюта - жахон бозорида, давлатлар уртасида пул вазифаларини бажарувчи, давлатларнинг миллий пул бирликларидир. Масалан, Америка Кушма Штатлари “доллари”, Буюк Британия “фунт стерлинги”, Канада “доллари”, Франция “франки”, Япон “иенаси” ва шу кабилардир.
Бундан, муайян бир давлатнинг миллий пули - унинг миллий валютаси булиши мумкин. Шу давлат учун бошка давлатларнинг миллий пул бирликлари эса - хорижий валюталар булади. Масалан, АКЩ доллари, Буюк Британия “фунт стерлинги”, Канада “доллари”, «йевро», ва шу каби эркин муомалада буладиган валюталар Узбекистан Республикасида хорижий валюталар хисобланади. Уз навбатида Узбекистан “сум”и бу давлатлар учун хорижий валюта булиб хисобланади.
Баъзи бир давлатларнинг миллий пул бирликларининг, мазкур давлатларда валюта муносабатлари борасида мавжуд ва харакатда булган конун-коидаларига асосан хорижга чикиши ва у йерда муомалада булиши чегараланади. Шунга кура, муомаладаги валюталар турли макомларга, яъни эркин муомалада буладиган, муомаласи кисман ёки бутунлай чекланган, ёпик ёки екзотик(ноёб) валюталарга булинади. Бундан келиб чиккан холда, хозирги кунда жахон амалиётида эркин муомалада буладиган валюталар сони 60 турдан зиёд. Бундан ташкари, МДХ давлатларининг валюталари ва шу жумладан, Узбекистон Республикасининг “сум”и юмшок валюталар тоифасига киради. Екзотик валюталар тоифасига Кувайт “динор”и, Греция “драхма”си ва шу кабилар киради.
“Валюта” категорияси миллий ва жахон хужалиги орасида алока ва узаро муносабатларни таъминлайди. Жахон валюта тизими жахон пулларини амалдаги (функсионал) шаклларига асослангандир. Жахон пуллари деб халкаро муносабатларга (иктисодий, сиёсий, маданий) хизмат курсатувчи пулларга айтилади. Жахон пуллари амалий (функсионал) шаклларининг еволюцияси миллий пуллар ривожланиш еволюциясини бирмунча кечикиб кайтаради, яъни олтин пуллардан - кредит пулларга. Бундай конуният асосида жахон Валюта тизими ХХ асрга келиб бир ёки бир неча етакчи давлатларнинг миллий валюталарига (анъанавий ёки йевровалюта шаклида) ёки халкаро валюта бирлигига (СДР, ЙЕВРО) асосланади.
Назарияда валюта категорияси билан 6oFnu^ валюта муносабатлари тушунчаси мавжуд. Халкаро Валюта муносабатлари - бу, валютанинг жа\он хужалигида амал килиши борасида шаклланадиган ва миллий хужаликлар фаолияти натижаларининг узаро алмашувига хизмат курсатадиган ижтимоий муносабатлар йигиндисидир7. Ёки давлатлар, жа\он валюта бозорининг субъектлари, муайян давлатнинг резидент ёки норезидент шахслари орасида валюталарни сотиш, сотиб олиш, мажбуриятларни бажариш ва бошка шу каби жараёнларда вужудга келадиган муносабатлар мажмуидир.8
Валюта муносабатларининг пайдо булиши, узгартирилиши ёки тугатилишининг \укукий асослари булиб, халкаро келишувлар ва давлатнинг ички конун ва коидалари \исобланади.
11.2. Валюта тизими тушунчаси. Миллий валюта тизими ва унинг
элементлар
Do'stlaringiz bilan baham: |