Microsoft Word ЎҚ. ҚЎланмамонетар 2019 docm



Download 416,42 Kb.
bet3/41
Sana24.02.2022
Hajmi416,42 Kb.
#246677
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   41
Bog'liq
monetar siyosati

Reviewers: prof. Dgurayev T.T.
docent. Yusupov R.A.
МУНДАРИЖА

КИРИШ.

7

1-МАВЗУ. МОНЕТАР СИЁСАТНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ.

10

1.1. “Монетар сиёсат назарияси” фанининг предмети, максад ва вазифалари

10

1.2. Пулларнинг келиб чикиши. мохияти ва амал килиш шаклларининг тарихий ривожланиши

11

1.3. Хозирги даврда пулнинг амал килиш муаммолари

23

2-МАВЗУ. ПУЛ-КРЕДИТ КОНЦЕПЦИЯЛАРИНИНГ ИЛК НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ

29

2.1. Пулнинг металлистик назарияси

29

2.2. Пулнингноминалистик ва давлат назариялари

34

2.3. Пулнинг микдорий назарияси

38

3-МАВЗУ. ПУЛ ХУЖАЛИГИНИНГ КЕЙНС МОДЕЛИ

44

3.1. Кейнс пул назариясининг асосий жихатлари

44

3.2. Кейнс моделида пулга талаб назарияси

47

3.3. Янги Кейнсчилик: пул хужалигида умумий мувозанатлилик

49

4-МАВЗУ. КЕЙНСЧИЛИК ВА МОНЕТАРИЗМДА ПУЛ СИЁСАТИ МУАММОЛАРИ.

51

4.1. Пулнинг иктисодий тизимга таъсири

51

4.2. Пулнинг иктисодиётга таъсири портфелли ёндашувлари ва йуналишлари

52

4.3. Кейнсчилик ва монетаризмда пул сиёсатининг узига хос хусусиятлари.

55

4.4. “Баркарор пул” сиёсатининг пул коидаси ва пул-кредит сиёсати

56

5-МАВЗУ. БАНКЛАРДА ПУЛ МУОМАЛАСИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ

58

5.1. Марказий банкларнинг тарихан пайдо булиши, шаклланиши ва ривожланиши

58

5.2. Банкларда пул муомаласини ташкил этишнинг узига хос хусусиятлари

64

5.3. Макроиктисодий баркарорликни таъминлашда монетар сиёсатнинг усул ва воситалари

68

6-МАВЗУ. МОНЕТАРИЗМ ОЦИМИНИНГ ПУЛ-КРЕДИТ НАЗАРИЯЛАРИ.

73




6.1. М.Фридмен монетаризм назарий окимининг асосчиси

73

6.2. Монетаризм - хозирги замон микдорийлик назарияси

75

6.3. Фридман моделида пулга талаб

77

7-МАВЗУ. ИНФЛЯЦИЯ НАЗАРИЯЛАРИ ВА УНИ ЖИЛОВЛАШ
УСУЛЛАРИ

79

7.1. Инфляциянинг мохияти ва унинг юзага чикиш шакллари

79

7.2. Инфляция назариялари

81

7.3. Инфляциянинг шакллари ва турлари

85

7.4. Инфляциянинг иктисодий - ижтимоий окибатлари ва уни жиловлаш усуллари

89

8- мавзу. МОНЕТАР СИЁСАТДА ТАРГЕТЛАШ ВОСИТАЛАРИ

95

8.1. Инфляцияни таргетлаш режимларининг тавсифи

95

8.2.Монетар таргетлаш

97

8.3. Валюта курсини таргетлаш

98

9- мавзу. МАРКАЗИЙ БАНК МОНЕТАР СИЁСАТНИ АМАЛГА ОШИРУВЧИ ТАШКИЛОТ СИФАТИДА

100

9.1. Марказий банкнинг макоми ва уни ташкил этиш шакллари

100

9.2. Марказий банк бажарадиган асосий функциялар

102

9.3. Узбекистан Республикаси марказий банки, унинг максади ва вазифалари

104

9.4. Монетар сиёсатни ривожлантиришда марказий банкнинг тутган урни ва роли

106

10-МАВЗУ. ИЦТИСОДИЁТНИ ПУЛ-КРЕДИТ ВОСИТАЛАРИ ОРТАЛИ ТАРТИБГА СОЛИШ

108

10.1.Пул-кредит сиёсатининг мохияти

108

10.2. Марказий банкнинг мажбурий захиралар сиёсати

110

10.3. Марказий банкнинг дисконт (хисоб ставкаси) сиёсати

113

10.4.. Марказий банкнинг очик бозордаги операциялари

115

11-МАВЗУ. УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ МАРКАЗИЙ БАНКИНИНГ ВАЛЮТА СИЁСАТИ

117

11.1.Валюта муносабатлари тушунчаси, уларнинг асосий иштирокчилари 117

117

11.2. Валюта тизими тушунчаси. Миллий валюта тизими ва унинг элементлари

119

11.3. Валюта курси, бозори ва валюта операциялари

120

11.4. Форвард ва Фъючерс операциялари

121

11.5. Валюта сиёсатининг мохияти, хукукий ва назарий асослари

123




12-МАВЗУ МИЛЛИЙ ВАЛЮТА КУРСИГА ХАЛКАРО ПУЛ УТКАЗМАЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ

124

12.1. Халкаро пул утказмаларининг юзага келиш шарт-шароитлари

124

12..2. Ишчи кучи миграцияси ва ривожланаётган мамлакатларда халкаро пул утказмаларининг ахамияти

126

12.3. Халкаро пул утказмалари турлари

128

12..4. Банк хисоб вараFини очиш ва очмасдан пул утказиш

129

13- МАВЗУ. ХАЛКАРО ИКТИСОДИЙ МУНОСАБАТЛАРДА ТУЛОВ ВА ХИСОБ-КИТОБЛАР БАЛАНСИ

130

13.1. Халкаро тулов баланси тушунчаси ва унинг таркиби

130

13.2. Тулов баланси салъдосини улчаш концепциялари.

133

13.3. Ликвидлилик концепцияси

135

13.4. Тулов балансига таъсир этувчи асосий омиллар

137

Глоссарий

140

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

150

КИРИШ
Узбекистонда хозирги жадал иктисодий ислохотлар даврида миллий хужаликнинг самарали фаолият юритиши учун монетар сиёсат оркали пул муомаласини тартибга солиш мухим ахамиятга эга. Монетар сиёсат давлат йули билан молия сохасини тартибга солиш усулларидан бири булиб у жамиятда макроиктисодий баркарорликни таъминлашга хизмат килиб келмокда. Макроиктисодий баркарорлик умумий нарх-наво усиши суръатларининг пастлиги, ижтимоий хужаликда ишлаб чикаришнинг баркарор усиши, мехнатга кобилиятли ахолининг иш билан тулик бандлиги, тулов балансининг коникарли ахволдалиги ва миллий валютанинг ташки бозорлардаги баркарорлиги каби курсаткичларда акс этади.
Монетар сиёсат - тулик бандлик шароитида ялпи миллий махсулотни ишлаб чикаришга инфляциянинг таъсирини камайтириш ёки бартараф этиш максадида муомаладаги пул микдорини узгартиришга каратилган чора- тадбирлар тушунилади. Пул кредит сиёсати давлат томонидан белгиланади ва уни марказий банк амалга оширади.
Бошка мамлакатлар сингари Узбекистонда хам миллий пул бирлиги баркарорлигини таъминлаш ва уни самарали бошкариш, монетар сиёсат воситаларининг максадли даражаларига эришиш, банк тизимининг ликвидлигини хамда молиявий бозорлар фаолиятининг самарадорлигини ошириш марказий банк зиммасига юклатилган. Унинг ёрдамида хар кандай давлат мамлакатда иктисодий баркарорликни таъминлаш вазифасини хаётга тадбик этади.
“2017-2021 йилларда Узбекистан Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиш буйича Хдракатлар стратегиясининг “Иктисодиётни янада ривожлантириш ва либераллаштириш” деб номланган учинчи йуналишда курсатилган чора-тадбирларни руёбга чикариш учун миллий валюта ва нархларнинг баркарорлигини таъминлаш, валютани тартибга солишнинг замонавий бозор механизмларини боскичма-боскич жорий этиш, банк фаолиятини тартибга солишнинг замонавий принциплари ва механизмларини жорий этиш, назарда тутилмокда”1.
Ушбу вазифаларни амалга ошириш куп жихатдан иктисодиётда амал килувчи пул-кредит механизмларининг такомиллашув даражасига узвий боFликдир. Бу эса, иктисодиётда вужудга келадиган айрим номутаносибликларни уз вактида ва муваффакиятли бартараф этишда, хамда монетар сиёсат инструментларининг (кайта молиялаштириш ставкаси ва мажбурий захиралар нормаси) таъсирчанлигини оширишда тусик була оладиган мавжуд муаммоларнинг аникланиши ва хал килинишини такозо этади. Хозирги жадал иктисодий ислохотлар даврида миллий хужаликнинг самарали фаолият юритиши учун валюта ва пул-кредит сиёсати орка ли макроиктисодий баркарорликни таъминлаш мухим ахамиятга эга.
Шу сабабли “Монетар сиёсат назарияси” фани буйича ушбу укув кулланма бозор иктисодиёти ва жахон молия муносабатларининг негизини ташкил этувчи монетар сиёсатнинг назарий асослари, монетар сиёсатни амалга ошириш усуллари ва воситалари, Узбекистан республикаси марказий банкининг валюта сиёсати, иктисодиётни пул-кредит воситалари оркали тартибга солиш механизмларига баFишланган долзарб укув кулланма хисобланади.
Ушбу укув кулланмада пул - кредит муносабатлари сохасидаги жараёнларнинг факатгина юзаки, куриниб турган томонларигагина эмас, балки уларнинг ички мохияти, зиддиятлари ва боFланишларига, бу жараёнларнинг сабаб ва окибатларига алохида эътибор берилди. Ушбу укув кулланмада Узбекистонда бозор иктисодиётига утиш даврида пул муносабатлари сохасидаги муаммолар, айникса, Президентимиз асарларида, маъруза ва нуткларида, кабул килинган конунлар ва карорларда баён этилган тамойиллар, хусусиятлар хам камраб олинди \амда назарияни амалиётга якинлаштириш максадида пул - кредит муносабатлари со\асининг купгина умумий конун- коидалари бевосита Узбекистан \аёти мисолида ёритилди.
Асосий иктисодий тушунчаларни соддарок килиб, оддий тилда, мисоллар, жадваллар, графиклар асосида тушунтиришга \аракат килинди.
Ушбу укув кулланма янги стандарт талаблари буйича тузилган дастур асосида ёзилди. Укув кулланмада дастурдаги асосий ва зарурий мавзулар камраб олинган. Лекин \ажм чекланган булганлиги учун купгина материаллар иложи борича кискартириб берилди. Шунинг учун укув кулланмада камчилик ва мунозарали жи\атлар \ам булиши мумкин.
“Монетар сиёсат назарияси” буйича мазкур укув кулланма Ушбу укув кулланма янги педагогик ва информацион технологияларни \исобга олган \олда тайёрланган. Кулланма биринчи навбатда магистрантлар учун мулжалланган булиб, ундан мустакил изланувчилар, талабалар, малака ошириш институти тингловчилари ва миллий иктисодиёт ракобатбардошлигини ошириш муаммолари билан кизикувчилар фойдаланишлари мумкин.
Муаллиф укув кулланманинг тузилиши, мазмуни, муаммоларнинг баён килиниш тартиби ва услуби буйича билдирилган \ар кандай таклиф- муло\азаларни миннатдорчилик билан кабул киладилар ва кейинги укув кулланма, дарсликлар тайёрлашда \исобга олади.

Download 416,42 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish