Метаморфик тоғ жинслар


Мармарлар контакт метаморфизми натижасида ҳосил бўладилар. Кўпинча, бу-лар оддий оҳактошлар ва доломитларни ҳисобига ҳосил бўладилар



Download 306,09 Kb.
bet6/7
Sana23.02.2022
Hajmi306,09 Kb.
#178624
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
15 metamorfik tog jinslar

Мармарлар контакт метаморфизми натижасида ҳосил бўладилар. Кўпинча, бу-лар оддий оҳактошлар ва доломитларни ҳисобига ҳосил бўладилар.

  • Мармарлар контакт метаморфизми натижасида ҳосил бўладилар. Кўпинча, бу-лар оддий оҳактошлар ва доломитларни ҳисобига ҳосил бўладилар.
  • Мармарлар – донадор, гранобласт тузилишга эга бўлган жинслар. Уларни таркиби асосан кальцийли ёки бошқа карбонатлардан иборат. Оҳактошларни қайта кристалланишида қум ва гилли маҳсулот иштирок қилса – бир қатор силикатлар (дала шпатлари) пайдо бўлиши мумкин. Мармарларни таркибида тальк, серпентин, волластонит ҳам учраб туради.
  • Агар карбонатли жинслар (оҳактошлар, доломитлар) асосли интрузивлар атрофида учраса, улар таркибида периклаз, шпинель, форстерит, монтичеллит пайдо бўлади ва контакт метаморфизмини юқори ҳароратидан (10000-12000) дарак беради.

Метапелитлар (гиллар, аргиллитлар, гилли сланецлар) таркиби каолинит, монт-мориллонит, ҳарҳил гидрослюдалар ва кварц билан дала шпатларидан иборат. Кимёвий жиҳатдан ушбу жинсларда СаО ва Na2O ни миқдори нисбатан кам (<2%), аммо К2О (2-7%) ва Al2O3 (15-17%) га тўйинган, SiO2 ни миқдори 55-65% ни ташкил қилади. Баъзан гилларда сувни миқдори 5-15% га тенг. Гилли жинсларни метаморфизми филлитлардан бошланади ва биринчи навбатда, гилли минераллар сувсизланади ва кўпчилиги хлорит, серицит ва пирофиллитга айланади. Шундай қилиб, филлитлар – майда донадор серицит, кварц ва хлоритдан ташкил топади. Бу дастлабки босқичда метаморфик дифференциация кузатилмайди, филлитларни тузулиши бластопелит характерига эга ва бирламчи протолит тузилишининг кўп ҳусусиятлари сақланиб қолади.

  • Метапелитлар (гиллар, аргиллитлар, гилли сланецлар) таркиби каолинит, монт-мориллонит, ҳарҳил гидрослюдалар ва кварц билан дала шпатларидан иборат. Кимёвий жиҳатдан ушбу жинсларда СаО ва Na2O ни миқдори нисбатан кам (<2%), аммо К2О (2-7%) ва Al2O3 (15-17%) га тўйинган, SiO2 ни миқдори 55-65% ни ташкил қилади. Баъзан гилларда сувни миқдори 5-15% га тенг. Гилли жинсларни метаморфизми филлитлардан бошланади ва биринчи навбатда, гилли минераллар сувсизланади ва кўпчилиги хлорит, серицит ва пирофиллитга айланади. Шундай қилиб, филлитлар – майда донадор серицит, кварц ва хлоритдан ташкил топади. Бу дастлабки босқичда метаморфик дифференциация кузатилмайди, филлитларни тузулиши бластопелит характерига эга ва бирламчи протолит тузилишининг кўп ҳусусиятлари сақланиб қолади.

Download 306,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish