Меҳнат муҳофазаси. Техника ҳавфсизлиги ва санитария гигиена қоидалари


Бутун танали ярим тайер махсулотлар



Download 10,12 Mb.
bet67/90
Sana23.02.2022
Hajmi10,12 Mb.
#156288
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   90
Bog'liq
Ошпаз ўқув қўлланма (2)

Бутун танали ярим тайер махсулотлар
Парранданинг тозалаб тайерланган танаси бир хилда пишиши ва куриниши чирой булиши учун ихчам шаклга келтиради. Танани бир неча усулда ихчамлаштириш мумкин: чунтакча, бир тикимли, икки тикимли ва х.к. Танани чунтакча ва бир тикимли шаклда ихчамлаштириш усули хаммадан куп кулланилади. Парранда гуштини боглаш.

Биринчи усул. Парранданинг буйин териси ва каноти худди «чунтак» усулида боглашга ухшаш бажарилади. Бунда 0,5-0,6 м узунликда ип олинади. Ип уртасидан халка усулида елкаси билан стол устига куйилган парранда туш суяги этагидан илинтириб богланади, иккала уч канот суяклари ичидан утказилиб, елкасида «бут» шаклида учраштирилади, хар бир оёк учларини баданига ёткизилиб, каттик сикиб, ип учлари билан тортиб боглаб куйилади. Агар ипнинг уртаси илинмай сиргалиб чикиб кетадиган булса. Ипни илинтириш учун туш суяги этагидаги гуштни бир оз кесиш мумкин. Бу усулда боглашни товук, жужаларда куллаш мумкин.
Иккинчи усул. Ишловдан утган парранда гушти елкаси билан куйилади. 0,7-0,8 м узунликда ип олиниб, уртасидан дум учининг ёглик кисмидан халка усулида богланади. Ип учлари оёкларининг учларига халка шаклида ташланиб тортилади, елкаси буйлаб «бут» куринишида канотларининг ичидан утказилиб, тушининг филе кисмига ип учлари тортиб богланади. Бу усулда богланиш йирик паррандаларда куллаш максадга мувофик.
Чунтакча шаклида ихчамлаштириш. Парранданинг корни пичок билан тилиниб унга оеги киритиб куйилади. Буйин терси ва каноти елкасига кайириб куйилади. Ковуриладиган гоз ва урдак, пишириладиган товук, жужа ва курка шу усулда ихчамлаштирилади.
Бир тикимли ихчамлаштириш. Парранда танаси чалканчасига куйилади ва чап кул билан ушлабтуриб, ун кулда ошпазлик игнаси тушидан утказилади, кейин игна ипи билан бирга тушнинг тагидан дастлабки холатига олиб утилиб филе кисмининг буртиб чиккан жойи охиридан иккинчи марта утказилади. Оек танага сикиб епиштириб, ипнинг учи елкага богланади.
Икки тикимли ихчамлаштириш. Парранда танаси чалкончасига куйилади, оегининг букладиган жойидан пазандалик игнаси урилиб танадан олиб утиб иккинчи оёгига чикарилади, кейин танани ембошлатиб ип яна каноти ва буйнининг оркасига кайрилган терисидан утказилади. Биринчи ипнинг учи (бир ип сонида, иккинчи ип канотида колдирилади) тугиб богланади. Тана чалканчасига агдарилади, иккинчи ип тос суягига якин булган елка кисми остидан утказилади, шу ипни танадан яна кайтариб утказиб сиртмок килинади ва ипнинг учи богланади. Товук, жужа, курка мана шу усулда ихчамлаштирилади.

Download 10,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish