Механизм ва машиналар назарияси фанининг предмети, вазифаси, тарихи ва тушунчалари


Машина ва механизмлар тузилиши. Машинанинг блок-схемаси



Download 90,77 Kb.
bet2/7
Sana22.04.2022
Hajmi90,77 Kb.
#573977
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
mekhanizm va mashinalar nazariyasi fa




Машина ва механизмлар тузилиши. Машинанинг блок-схемаси.


Блок-схема – бу айлана ёки квадратлардан ташкил топган бўлиб, стрелкалар ёрдамида бирлашган чизма. 1.1. расмдаги квадратларни таърифлаш қуйидагича.
1 – двигател механизми (бу ерда машинага тегишли бўлган механик қисмлар қурилади). Двигател машинанинг механик энергия манбаи ҳисобланади. К ўпчилик машиналар электр, иссиклик ёки бошқа турдаги двигателларга эгадир. Кам турдаги машиналар двигателга эга б ўлмайди; бу машиналар қўл ёки оёқ ёрдамида ҳаракатга келтирилади - тикиш машинаси, гўшт майдалагич, велосипед ва бошқалар. Бу машиналарни кўриб чиқмаймиз.
2 – узатиш механизми. У машина механизмларига двигателдан ҳаракатни ўзгартириб узатишга хизмат қилади. Мисол, автомобилнинг тезлик қутиси, токар станокнинг тезлик қутиси, самолёт редуктори. Шундай машиналар борки, уларда узатиш механизми йуқ – электровентилятор, турбогенератор ва бошқалар.


1.1-расм.

3-бажарувчи механизм. Бу механизм машина таъкидлаган ҳаракатни бажаради. Бу механизм исталган машинанинг асосий қисмини ташкил этади. Машинада узатиш ва бошка механизмлар бўлмаслиги мумкин, аммо бажарувчи механизми бўлиши шарт. Автомобилларда бажаруви механизм ярим ўқ ва дифференциалнинг етакловчи ғилдираги ҳисобланса, токар ёки пармалаш станокларида бу вазифани подшипникдаги шпиндел ва резец ёки пармани узатиш механизми бажаради. Машиналар бирдан ортик бажарувчи механизмларга эга бўлиши мумкин, мисол, тикиш машинаси учта бажарувчи механизмга эга: игна узатиш механизми, ип узатиш механизми ва материални силжитиш механизми.


4- ёрдамчи механизм. У ёрдамчи харакатларни: ортиш ва тушириш, бошқариш ва бошқалар. Баъзи машиналар ёрдамчи механизмга эга булмаслиги мумкин, бошқаларда бир канча бўлиши мумкин. Автомобилда – бу механизмлар тўхтатиш ва бошқариш, ойна тозалагич механизми; ўзи юк ағдариш машиналарида – кузовни ағдариш механизми ва бошқалар.

Машина турлари.

Иш бажарашига қараб машина қуйидаги турларга бўлинади:
- энергетик;
- транспорт;
- технологик;
- кибернетик.


Download 90,77 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish