Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


V .6. Б О З О Р И К Т И С О Д И Ё Т И Г А У Г И Ш М О Д Е Л Л А Р И


bet242/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

V .6. Б О З О Р И К Т И С О Д И Ё Т И Г А У Г И Ш М О Д Е Л Л А Р И
И нсоният жамияти тарихий тараккиёти товар хужалиги 
багрида бозор иктисодиёти пайдо булиб, борган сари ривож­
ланиб кенгайиб бораётганидан далолат беради.
17-18 асрларга келиб, хусусий м улкчиликка асосланган 
бозор иктисодиётига мос туб белгилар аста-секин ш аклланиб, 
пировард натижада узига хос афзалликлар ва заиф томонлари
-
273
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


булган хозирги замон бозор иктисодиёти яхлит тизим тарица- 
сида ташкил топди.
XX асрда бозор иктисодиётига утиш глобал, яъни умумжа- 
^он вокелигига айланди. Маълумки, бозор иктисодиётига утиш 
мураккаб жараён булиб, у узоцдаврни талаб этади, чунки хар 
бир мамлакатнинг узига хос хусусиятлари мавжуд булиб, бо­
зор иктисодиётига утишнинг турли моделлари, йуналишлари 
асосида амалга ошади.
Бозор иктисодиёти моделларининг умумийлиги: 
Бозор икти- 
содиётининг турли-туман мулкчиликка асосланганлиги, бо- 
зорда эркин нархлар устунлиги, рацобатга асосланганлиги, 
иктисодиётни давлат томонидан тартибга солиш нинг маълум 
тизими мавжудлиги.
Бозор ииктисодиётига утишнинг узига хос хусусиятлари: 
хар бир мамлакатнинг географик урни; табиий ресурслари- 
нинг мавжудлиги ва уларнинг захираси; тарихий тараккиёт 
даражаси; ахолининг анъаналари ва урф-одатлари; ишлаб 
чицариш кучларнинг ривож ланиш даражаси; ж ам иятнинг 
ижтимоий йуналиши:
Жахон тажрибасида бозор иктисодиётига утиш йуллари (мо­
деллари) умумлаштирилиб, улар учта асосий моделга булинади:
1.Ёар6ий Европа мамлакатлари ва бошка ривожланган мам­
лакатлар йули.
2.Мустамлакачиликдан озод булган, мустакнл ривожлана­
ётган Осиё, Африка ва Лотин Америкаси мамлакатлари йули.
3.Собик социалистик мамлакатлар йули.
Бозор иктисодиётига утиш нинг ривожланган мамлакатлар 
йулини хатто классик (мумтоз) йул деб хам айтилади, бу эво- 
люцион йул булиб, эркин бозор иктисодиётига ва ундан хозир- 
ги замон маданийлашган бозор иктисодиётига утилди, бу йул 
оозор иктисодиётига утаётган мамлакатлар учун намуна були- 
ши мумкин, чунки бу йулда бозор икгисодиётининГ конун- 
коидалари, унинг хаётийлиги синовдан утган.
Бу модел 3 гурухга булинади: 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish