Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet241/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

цайтириб бериш -
лилик, муддатлилик, кафолатланиш, мак,садлилик ва фоиз
гулашликни 
алохида ажратиб курсатиш мумкин.
Халкаро кредит бериш шакллари хам турли-туман булиб, 
улар пул куринишида намоён булади. .
Халкаро кредит четга капитал чикариш нинг мухим тарки- 
бий кисмидир. Четга капитал чикариш одатда, 
бевосита, яъни
гугридан-тугри холда ва портфель инвестицияси холида 
кулла- 
нилади.
Тугридан-тугри инвестициялаш да хорижда корхоналар 
куриш, уз филиалларипи очиш, чет элдаги объектларни со- 
тиб олиш ва бошка йуллар билан иктисодий жихатдан хукм- 
ронлик килиш таъминланади.
Портфель тарзидаги инвестициялашда чет эллик ш ерик- 
ларнинг кимматли когозлари сотиб олинади ва тегишли да­
ромад олиш таъминланади.
Ривожланаётган мамлакатлар, жумладан Узбекистан учун 
чет элнинг юксак техника-технологиясини хужалик юритиш- 
нинг шпор шаклларини узлаштириш мухим ахамият касб этади. 
Ш унинг учун мамлакатимиз чет эл инвестицияларини борган 
сари куплаб киритаяпти ва уларга кулай шароитлар яратиб
-
272
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


бераяпти. Агар 2008 йил хаммаси булиб, 1,5 млрд. АКД11 дол- 
лари атрофида чет эл инвестициялари киритилган булса, 2009 
йил бу курсаткич 1,8 млрд булиши мулжалланмокда.
Чет эл инвестицияларининг туртдан уч кисми бевосита 
инвестициялар хиссасига тугри келади.
Халкаро кредит муносабатлари уларга хизмат килувчи бир 
катор муассасаларнинг функция килинишини талаб этади. Улар 
ичида БМ Т билан боглик; булган муассасаларни ва унга таа- 
лукли булмаган органларни ажратиш мумкин.
ХВФ ушбу муассасалар орасида ало\ида макомга эга. У ду- 
нёдаги 200 га я кин мамлакатга хизмат курсатади. Умумий \исоб 
буйича ХВФ нинг барча аъзолари хорижий валютани олтин- 
ца, конвертирланган валютада ва СДР да ф онд капиталидаги 
уз хиссасининг тахминан 25 фоизи хажмида шартсиз олиши 
мумкин. Бу микдордан ортик, карз ХВФ нинг икгисодий ва 
ижтимоий сиёсат сохасидаги тавсиялари бажарилиш ига к,араб 
берилади.
Оддий кредитлардан ташк;ари кам ривожланган давлатлар 
аник, мацсадлар учун имтиёзли кредитлар олиш лари мумкин.
БМ Т нинг Халкаро тикланиш ва тараккиёт банки (ХТТБ), 
Халкаро молия корпорацияси (Х М К ), Х алкаро тараккиёт 
уюш маси (ХТУ) ва инвестицияларни кафолатлаш буйича 
Халкаро агентлиги (ИКХА) каби ихтисослашган муассасала- 
ридан таш кил топган гурух Умумжа\он банки, деб аталади.
Ж а\о н карз валюта алокалари ривожланиш ида БМ Т нинг 
ихтисослашган муассасалари каторига кирмайдиган таш ки- 
лотлар \а м мухим Урин тутади. Уларга Европа тикланиш ва 
таракки ёт банки (Е Т Т Б), Х алкаро х исоб-ки тоблар банки 
(ХХБ), Осиё тараккиёт банки (ОТБ), Ислом тараккиёт банки 
(И ТБ) ва бошкалар киради.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish