Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet239/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   235   236   237   238   239   240   241   242   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

халкаро тулов во-
ситаларини, валюта курсини белгилаш тартибини, халкаро
туловларни балансли юритиш механизмини, халкаро валюта
бозорини хамда халкаро валюта муносабатларига хизмат килув-
чи муассасаларни камраб олади.
Халкаро валюта муносабатларидан кузда тутилган мак,сад 
халкаро алок,аларни самарали таш кил этиш , мамлакатларнинг 
жахон хужалик тизимидан манфаатдорлигини таъминлаш дан 
иборат. Ш унингдек, жах,он валюта тизими орк,али икгисодий 
ресурсларнинг бир мамлакатдан иккинчисига х,аракати тар­
тибга солинади.
Жахрн валюта тизими уз ривожланиш ида учта боск;ичдан 
Утди. 1879 йилдан 1934 йилга кдцар (биринчи ж а\о н уруши 
йиллари бундан мустасно) 
олтин стандарт, 
деб номланган 
пул тизими амалда булди. Бу тизим белгиланган валюта курс- 
ларига асосланган эди. Бунинг маъноси шундаки, бу тизимга 
кирувчи мамлакатлар уч коидага риоя цилишлари шарт эди:
1 Д ар бир мамлакат уз пул бирлигининг маълум олтин маз- 
мунини белгилаши керак.
2.Узининг олтин зах,иралари ва пулининг ички таклифи 
уртасида к,атъий нисбатни ушлаб туриши.
З.Олтиннинг эркин \олда экспорт ва импорт цилинишига 
гуск,инлик к^лмаслик.
Олтин стандарт тизими амалда маълум ижобий ва салбий 
жих,атларни намоён килди. Олтин стандартларнинг ютукда- 
рига аввало: а) тургун валюта курслари ноаникдик ва хавф- 
хатарни чеклаб, халкаро савдо х,ажмларининг усишига олиб 
келиш ини; б) олтин стандарт автоматик тарзда тулов баланс- 
ларининг дефицит ва активларининг тенглаш тириш ини ки- 
ритиш мумкин.
Олтин стандарт икки камчиликка \а м эга эди. Улардан би- 
ринчиси шуки, олтин стандартга кирувчи мамлакатлар узла- 
рига боглик, булмаган холда х,ам иш сизлик, даромадларнинг 
пасайиши, инфляция каби нохуш холатларга дучор булишла- 
ри мумкин эди. Иккинчи камчилик мамлакатларнинг олтин 
за\иралари билан боглик, булиб, улардан бирортаси уз зах,и- 
расини тугатса, бу тизим самарасиз. булиб колар эди.
XX асрнинг 30-йилларда дунёни ларзага келтирган икги­
содий таназзул олтин стандарт тизим ини х,ам барбод этди.
-
269
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Иккинчи жахрн уруши бу жараённи яна \ам тезлаштирди.
Ж а\оннинг янги валюта тизими асосларини ишлаб чик;иш 
мацсадида иттифокдош давлатлар 1944 йил АКД1 нинг Брет- 
тон -Вудс шахрида халкаро конференцияга йигилдилар. Бу 
конференция натижасида тартибга солинадиган узаро боглик; 
валюта курслари тизимининг яратилиши тугрисидаги битим- 
га келинди. Шах.ар номи билан купинча бу тизимни «Брет- 
гон-Вудс тизими», деб аталади. Бу тизим олтин стандарт ти ­
зимининг ижобий томонларини сакдаб кдпган \олда, ички 
макроикгисодий мослашувнинг нохуш жараёнларини барта- 
раф этиш керак эди. Ушбу конференцияда Халкаро Валюта 
Фонди (ХВФ-М ВФ) тузилди. Бу муассаса янги валюта тизи- 
мини уз олдига куйган вазифаларни бажаришга кодир килиш 
кузда тутилган эди. Бу валюта тизими амалда 1971 йилгача 
фаолият юритди.
Бреттон-Вудс валюта тизими энг аввало, олтин стандарт 
анъаналарига содик колган хрлда ХВФ ига кирувчи х,ар бир 
давлат Уз пул бирлигининг олтин ёки доллардаги мазмунини 
белгилаш керак эди. Бу турли мамлакатларнинг валюталари 
паритетини (нисбатини) аникдаш га имкон берар эди. И ккин- 
чидан, х,ар бир мамлакат уз валюта курсининг (валюта курси 
бир мамлакат пул бирлигининг бош ка мамлакатлар пул бир- 
лигида ифодаланган нархи) бошка х,ар кандай валютага нис- 
батан курсини узгартирмаслиги зарур килиб куйилди. Бу ва­
люта тизими 50-60-йилларда халкаро валюта муносабатлари- 
нинг ривожланишига асос булди. Аммо бу тизим долларга 
богланганлиги учун АК,Ш т^лов балансида муаммолар келти- 
риб чикарди. Ш унинг учун АК.Ш президента Р.Н иксон 1971 
йил 15 августда долларни олтинга алмаштиришни тухтатди ва 
бу \о л ушбу тизимнинг инкирозини ифода этди.
1976 йилга келиб Кингстон (Ямайка) даги келишувга би- 
ноан валютанинг кайд этилган (белгиланган) курси уз Урни- 
ни «сузиб юрувчи курс» га бушатиб берди. Бу тизимнинг кис- 
кача мазмуни шуки, энди 
kofo
3 пуллар олтинга алмаш тирил- 
майди, валюта курслари эса бош ка товарлар каби талаб ва 
гаклиф асосида шаклланади ва унча катта булмаган чегара- 
ларда тебраниб туради.
Жахрн валюта тизимида амал килувчи валюталар уз обрУ- 
эътиборлари билан бир хил эмаслар. Дунёда конвертирлана-
- 2 7 0
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


диган, яъни бош ка валюталарга бемалол алмашадиган АКД11 
доллари, Англия фунти, Ф ранция ф ранки, Я пония иенаси, 
ЕВРО лар билан бир цаторда цисман конвертирланадиган 
валюталар а мал цилади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   235   236   237   238   239   240   241   242   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish