Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet16/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

«охирги
кушилган» 
деган суздан олинган.
Маржинализм окими XIX аср иккинчи ярмида шакллан- 
ган булиб, унинг намоёндалари Австрия иктисодчилари 
К.Менгер (1840-1921) Фридрих Фон Визер (1851-1926), 3. Бем
- Баверк (1851-1914)лар булиб, улар неъматларнинг киймати
унинг чегараланганлиги ва камёблиги билан белгиланади 
деб 
курсатганлар.
XX асрда хам «Иктисодиёт назарияси» фанига хисса кушган 
куплаб олимлар гурухи майдонга чикди. Улар инглиз икги- 
содчилари 
Ж.М.Кейнс (1883-1946)^ А.Маршал (1842-1924),
-
17
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


АЩН щтисодчилари М.Фридмен (1912), П.Самуэльсон (1915),
Австрия икгисодчиси Б.Ойкен 
ва бошкалар булиб, кейнсчи- 
лик, (неоклассик - янги классик), монетаристик, социал-ли- 
берал, институционализм, либериализм каби иктисодий 
гояларга асос солдилар.

Бозор икгисодиёти кенг ривожланган мамлакатларда икги­
содий таълимотлар мажмуи 
«Экономикс» (Щ тисод) 
деган 
китобда мужассамлашган булиб дарслик тарикасида укитил- 
мокда.
Икгисодиёт назарияси фани дастлаб 
«Сиёсий иктисод» 
деб 
юритилиб, айирбошлаш \акидаги фан, кейинчалик унинг 
предметига ишлаб чикариш фаолияти, сунгра сиёсий икги- 
сод - ишлаб чикариш, таксимлаш, айирбошлаш, истеъмол 
сох.асида одамлар Уртасида буладиган муносабатларни урга- 
нади деб хисоблаганлар.
Бозор икгисодиётига утилаётган хозирги даврда чоп эти- 
лаётган икгисодиёт назариясига дойр дарслик ва адабиётлар- 
да икгисодиёт назарияси фани предметига таъриф берилган- 
да, купрок чекланган ресурслардан самарали фойдаланиш 
асосида инсонларнинг юксалиб бораётган чексиз э\тиёжла- 
рини кондириш максадида моддий неъматларни ишлаб чика­
риш, таксимлаш, айирбошлаш, истеъмол килиш ва уни бош­
кариш муаммоларни ечишни урганишдан иборат деб курса- 
тадилар.
Икгисодиёт назарияси ижтимоий-гуманитар фанлар тур- 
кумига киради ва у тарих, фалсафа, \укУК, сиёсатшунослик 
(политология) социология, шунингдек купгина аник икти­
содий фанлар: саноат, кишлок хужалиги, савдо, алока, мод- 
дий-техника таъминоти, транспорт, таълим икгисоди, мик- 
роиктисодиёт, макроикгисодиёт, менежмент, маркетинг, 
хужалик фаолияти та\пили, бухгалтерия хисоби, молия, солик 
ва соликка тортиш, кредит, пул муомаласи, кимматли 
k o f o
3 -
лар, банк иши, статистика, ташки икгисодий алокалар, икги­
содий ахборот каби фанлар билан боглик булиб, улардан ай­
рим аник хулосаларни олади, Урганади, уларга назарий асос 
булади, улар учун умумий булган илмий тушунчаларни, конун- 
коидаларни, улар уртасидаги алокадорликни ва узаро таъси- 
рини урганади ва аниклаб беради.
Юкоридаги тахлиллардан келиб чикиб, 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish