Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Ал-Фаробий (870-950), Абу Али Ибн Сино (980-1037), Абу


bet12/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Ал-Фаробий (870-950), Абу Али Ибн Сино (980-1037), Абу
Райхон Беруиий (973-1048), Алишер Навоий (1441-1501), Мирзо
Улугбек, Юсуф Хос Хожиб, Амир Темур, Захриддин Мухам­
мад Мирзо Бобур 
асарларида хам жуда куплаб икгисодий ту­
шунчалар: мехнат, товар, пул, эхтиёж, солик, тижорат хакида 
маълумотлар берилган.
Амир Темур узининг 
«Темур тузуклари»да 
икгисодиётни 
бошкариш, уни баркарорлаштириш, тартибга солиш, одам- 
ларга касб-хунар ургатиш, иш билан таъминлаш, тижоратчи- 
ларга сармоя билан ёрдамлашиш, соликлар, уларнинг адо- 
латли булиши, соликлар даромадларга караб белгиланиши, 
эл-юрт ободончилигига хисса кУшаётганларга соликдан им- 
тиёзлар бериш, ахолини мамлакатда утказидаётган икгисо­
дий сиёсатдан, айникса молиявий ишлардан, пул муомаласи 
ва солик тизимидан хабардор булиши, ахоли икгисодий жи- 
хатдан саводхон булса, мамлакат хам икгисодий жихатдан 
юксалади деб билган.
Ксенофонт (Эрамизгача 445-355 йиллар) кулдорчилик жа- 
мияти даврида уй хужалигини бошкариш буйича 
«экономике»
(юнонча «хужалик» ва «конун») деб аталган кулланма ярат- 
ган ва бунга биноан 
иктисод уй хужалиги конун-коидалариии
урганиш билан шугулланиши керак. У икгисодиётни уз хужа­
лигини 
бойитиш тугрисидаги 
фан деб таъкидлаган.
-
14
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Шунинг учун 
«Иктисод» 
(экономия) юнонча 
«Ойкономио»
сузидан бошланиб 
(Ойкос-уй, хужалик, «Номос» - «Коида»,
«Конун» 
маъносини билдиради) дастлабки вактда уй хужали­
ги конун-коидаларини урганувчи фан деб талкин этилган.
Иктисодиёт назарияси мустакил фан шаклида иктисодий 
билимларни, карашларни тартибга солган тизим сифатида 
XVI-XVII асрларда, купгина мамлакатларда ишлаб чикариш­
нинг ривожланиши, мехнат таксимотининг кенгайиши ва 
чукурлашуви, манифактуранинг пайдо булиши, миллий ва 
жахон бозорининг кенгайиши, пул муомаласининг кучайи­
ши даври га тугри келади.
Иктисодиёт назарияси энг аввало 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish