Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


оцимга инглиз ицтисодчиси Уильям Петти (1623-1697) ва фран­


bet15/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

оцимга инглиз ицтисодчиси Уильям Петти (1623-1697) ва фран­
цуз судяси Буагильбер асос солганлар.
Кейинчалик классик (мумтоз) ицгисодий мактаб вакилла- 
ри 
Адам Смит (1723-1790), Давид Рикардо (1772-1823) 
ва 
бошца атоцли ицгисодчилар - 
бойлик фацат 
савдода, цишлоц 
хужалигида эмас, балки мехнат сарфланган барча ишлаб чи­
цариш сохаларида - саноатда, цишлоц хужалигида, цурилиш- 
да, хизмат курсатиш ва бошца сохаларда хам яратилишини
- 1 6
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


исботлаб бердилар ва 
барча бойликнинг онаси ер, отаси мех­
нат 
деган катъий хулосага келдилар.
Классик (мумтоз) иктисодий мактаб намоёндаларининг 
хизмати шундаки улар, уз тадкикотларининг асосини айир­
бошлаш эмас, ишлаб чикариш ташкил этишини, кийматнинг 
асосини ва бошка барча товарлар асосини 
тенг мехнат таш­
кил этиши, 
иктисодиёт бозорнинг объектив 
к ° н У н л а р и
асо­
сида бошкарилишини, жамият барча табакаларида тадбир- 
корлар, ишчилар, ер эгалари, банкирлар, савдогарлар даро- 
мадининг манбаи ишлаб чикариш ва мехнатдан иборат экан- 
лигини исботлаб бердилар.
XIX асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб сиёсий иктисод чу- 
кур инкирозга юз тутди, ва у икки гурухга: 
марксизм 
хамда 
маржинализм 
окимига булинади.
Марксизм асосчиси Карл Маркс (1818-1883) 
«Капитал»
асарида капиталистик ишлаб чикариш муносабатларни тах- 
лил килар экан, унинг тадкикотининг асосини 
кушимча кий­
мат назарияси 
ташкил этади. Унинг к^рсатишича кушимча 
Киймат ишчиларни эксплутация килиш натижасида х°сил 
булади ва у мулк эгаси булган капиталистлар томонидан узлаш- 
тирилади, хамда улар бойлигининг асосини ташкил этади, ва 
кушимча киймат яратган ишчи-пролетариат эса кашокдаша- 
ди бу эса уз навбатида мехнат билан капитал уртасидаги син- 
фий курашнинг кучайишига ва окибатда капитализмнинг хало- 
катига олиб келади деган хулосага келади. Вахоланки, капи­
тализм халок б^лмади, ишчилар синфи кашшокдашмади, 
Маркс башорати узини окдамади. Марксизм назарияси чукур 
инкирозга юз тутди.
Маржинализм окими-XIX (Marjelal) - инглизча 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish