Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Ялпи талаб - бу барча истеъмолчилар: уй хужаликлари


bet159/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Ялпи талаб - бу барча истеъмолчилар: уй хужаликлари,
-
171
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


фирма-корхоналар ва давлат идораларининг маълум нархда
цандай микдорда хамда турдаги товар хамда хизматларни ха­
рид кила билишлари.
Ялпи таклиф - миллий ицтисодиётдаги барча фирмалар,
корхоналар, тадбиркорлар бозорга канча микдорда товар ва
хизматларни етказиб бериши.
Талаб ва таклиф нинг хажми товарлар мицдори ва улар­
нинг бозордаги нархига б о т и к , булади.
Даромадлар ва харажатлар мувозанати. Бу 
мувозанат маъ­
лум бир даврда (масалан бир йилда, чоракда, ойда) мехнат 
цилиб топилган даромадлар ва харажатларнинг бир-бирига 
тенг б^лишини билдиради. Ж амиятнинг даромади маълумки, 
Я И М нинг циймати булиб пулда ифодаланади. 
Бу 
даромадлар 
тула сарфланиб, уларга керакли товарлар айирбошланадики 
икгисодиётнинг барча иштирокчиларининг эхтиёжи цонди- 
рилади. Даромадлар ва харажатлар мувозанати ишлаб чика­
риш ва истеъмол уртасидаги мувозанатни, б о т и ц л и к н и бил­
диради. Ишлаб чицариш натижасида даромадлар олинади, улар 
харажат цилиниб истеъмол кондирилади. 
Бу 
мувозанатни цуй- 
идаги чизмада яццол куриш мумкин.
Истеъмол ва жамгариш мувозанати. 
Ж амиятнинг истеъмо- 
ли уни канча ишлаб чицара олишига б о т и к , булади. Маълум­
ки ишлаб чицарилган хамма ЯИМ истеъмол цилинмайди, 
унинг бир цисми албатта жамгарилиши керак, булмаса ицги- 
содиёт ривожланмайди. Чунки ицгисодий усиш нинг асосий 
манбаи жамгариш хисобланади. Истеъмол ва жамгариш муво­
занати уларнинг 
мицдори тенг 
булиши дегани эмас, балки 
уларнинг 
оптимал 
нисбатда б^лишидир. Оптималлик шунда- 
ки, у бир вацгнинг узида ицгисодий усиш ва фаровонликни 
таъминлаши зарур. ЯИМ мицдори муайян микдорда булгани- 
да истеъмолнинг купайиши жамгаришни цисцартиради, ак ­
синча жамгариш нинг купайиши истеъмолни цисцартиради.
М исол учун мамлакатда ЯИМ 500 млрд. бирликка тенг: 
ундан истеъмолга 400 млрд. бирлик сарфланса, жамгаришга
- 1 7 2
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


100 млрд бирлик колади. Нисбат 4:1 тенг. ЯИМ микдори чега- 
раланганлиги туфайли истеъмол ва жамгариш оптимал нис- 
батда булиши керакки, бу икгисодиётнинг усишига, к,араб 
халк, фаравонлигининг ошиб бориш ини таъминлаш га олиб 
келади, бу нисбат албатта хам динамик, яъни Узгарувчан була­
ди. М исол учун XX аср урталарида ривожланган мамлакат­
ларда ЯИМ нинг 75 фоизи истеъмолга сарфланган булса, 25 
фоизи жамгаришга йуналтирилган. XXI аср бошларида Я И М - 
нинг 15-20 фоизи жамгаришга 80-85 фоизи истеъмолга сарф- 
ланмокда. И ктисодиёт кднчалик кенг ривожланган булса, 
шунчалик ЯИМ да истеъмол улуши юкрри булгани холда ж а­
мгариш хиссаси пасаяди. Чунки салохияти юкрри булган икти- 
содиётда Я И М нинг нисбатан оз микдори жамгарилганлиги 
билан унинг хажми катта булади ва иктисодиёт бир маромда 
ривожланиб усади.
Узбекистонда 2000 йилда ЯИМ 3255,6 млрд. сум ташкил 
этган булиб, асосий капиталга инвестициялар ёки жамгариш
744,5 млрд. сумни таш кил этиб, жамгариш ЯИ М га нисбатан 
3255,6 : 744,5=22% ни таш кил этган булса 2007 йилда жамга­
риш 54797 млрд. сум булиб, ЯИМ 28186,2 млрд. с^м булган. 
28186, 2:54797 =19% таш кил этган.
2000-2007 йилларда инвестициялар жамгариш суммаси 7,4 
марта усгани холда жамгариш нинг ЯИМ даги улуши 22 ф оиз­
дан 19 фоизга тушган.
Иктисодиёт заиф жойда ЯИМ нинг усиши жамгариш ни 
куп талаб этади. Бирок шу билан бирга хориж инвестицияла- 
ри купрок, киритилса, мамлакатнинг узида жамгариш к;иск;а- 
риб, истеъмол купайиши мумкин. Ш унинг учун хозирги кун- 
да иктисодиётининг кудрати турлича булган мамлакатларда 
истеъмол ва жамгариш нисбати бир-биридан ф арк к,илади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish