Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


 Узбекистон Республикасининг йиллик статистик ахборотномалари асосида


bet154/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Узбекистон Республикасининг йиллик статистик ахборотномалари асосида
тузилган.
-
165
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Реал махсулот икки йул билан к^пайтирилиши мумкин.
1). Ресурслар х,ажмини ишлаб чикаришга купрок жалб эти- 
лиши билан.
2). Ресурслардан юкори унум билан фойдаланиш йули би­
лан.
Икгисодий усиш - мамлакатнинг икгисодий кудрати, им- 
конияти потенциали ёки миллий бойлигининг мавжудлигига 
ва унумли фойдаланишга хам боглик.
Миллий бойлик - кишилик жамияти таракдаёти давомида
аждодлар томонидан яратилган ва улар томонидан жамгарил-
ган барча моддий, номоддий ва интеллектуал, хамда табиий
бойликларнинг йигиидисидан иборат.
Миллий бойлик инсонларнинг куплаб авлоди мехнатининг 
натижасидир.
М иллий бойликни шартли равишда учта йирик гурухга 
булиш мумкин.
1. Моддий - буюмлашган бойликлар;
2. Номоддий бойликлар;
3. Табиий бойликлар.
Моддий буюмлашган бойлик умуман олганда ишлаб чика- 
ришдаги унумли мехнатнинг натижаси булиб, у ишлаб чика- 
ришда яратилган махсулотларнинг жорий истеъмол килиш - 
дан ортикча кисмини жамгариш йули билан вужудга келади 
ва усиб, купайиб беради.
Шуни алохида таъкидлаш керакки, миллий бойликнинг бир 
Кисми хар йили ишдан чикиб, янгиланиб туради (ишлаб чи­
кариш воситалари, истеъмол буюмлари). Ш унинг учун ишлаб 
чикариш воситаларининг урнини коплаш билан бир вактда, 
ялпи махсулотнинг факат бир кисмигина моддий- буюмлаш­
ган бойлик тарикасида жамгарилиб боради ва коплаш фонди 
ва моддий буюмлашган бойликнинг усиши ялпи миллий мах­
сулот хисобига булади.
Миллий бойликнинг инсон мехнати билан яратилган мод­
дий кисми киймат шаклига эга булиб куйидагилардан таш кил 
топади.
-ишлаб чикаришда иш тирок этадиган асосий капитал (асо­
сий фондлар)
-ноиш лаб чикариш да хизмат киладиган асосий капитал 
(асосий фондлар) -уй-жой фонди, ижтимоий маданий хусу-
- 1 6 6
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


сиятга хос объектлар, мактаблар, Укув юртлари, согликни 
саклаш объектлари, бошкарув бино объектлари, иншоотлар, 
маданият, санъат, тарихий обидалар.
-айланма капитал (айланма фондлар) - бу м е\н ат пред- 
метлари
-тугалланмаган ишлаб чикариш нинг моддий буюмлашган 
Кисми. Улар ишлаб чикаришда мехнат жараёни таъсири ости- 
ца булиб, тайёр ма\сулотдан иборат булади.
-моддий зах1иралар ва э^тиёжлар. Бу муомала боскичидаги 
тайёр махсулот. Корхоналар, фирмалар ва савдо тармоклари- 
даги моддий за\иралар, давлат эхтиёжлари ва резерв фондла- 
ридан таш кил топади. Моддий зах,иралар икгисодиётда були­
ши мумкин булган, лекин олдиндан режалаш тириб билиб 
булмайдиган, фавкулотда зилзила - ер кимирлаш, сув тошк- 
инлари, туфонлар, ёнгинлар юз берадиган \олатларни барта­
раф этиш максадида ушлаб турилади.
-ахрлининг кулида жамгарилган мол-мулки, уй-ж ойи, то- 
морка ва ёрдамчи хужаликдан олинган маблаг, автомабиль, 
м аданий-м аиш ий буюмлар, мебель, уй-рУзгор анжомлари, 
кийим-кечак, уй \айвонлари ва шу кабилар.
Моддий буюмлашган бойликнинг таркибий кисми, сал- 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish