Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet152/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

2000
3 255,6
4,0
2,5
2001
4 8 6 8 ,4
4,2
3,1
2002
7469,3
4 ,2
3,2
2003
9664,1
4,4
3,2
2004
12189,5
7,7
6,5
2005
15923,4
7,0
6,6
2006
2 0 7 59,3
7,3
6,8
2007
2 8 1 8 6 ,2
9,5
8,8
2008
3 0 7 2 2 ,9
9,0
8,5
Узбекистон 1990 йилга нисбатан ЯИ М усиши буйича МДХ 
мамлакатлари ичида етакчи уринлардан бирини эгаллаб кел- 
мокда.
1 Узбекистон Республикаси Давлат статистика к$митаси маълумоти асосида
тузилган.
-
162
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


У З Б Е К И С Т О Н Д А 1 9 9 0 -2 0 0 8 Й И Л Л А Р Д А Я Л П И И Ч К И М И Л Л И Й
М А ^ С У Л О Т Н И Б О Ш К А М Д Х М А М Л А К А Т Л А Р Б И Л А Н
ТА К К О СЛ А Н ГА Н К У Р С А Т К И Ч Л А Р И (1 9 9 0 = 1 0 0 % ) '
1994
1998
2003
2007
2008
Озарбайжон
47.5
48,9
73,6
162,6
192,8
Арманистон
49.4
62,0
96,1
156,0
171,6
Беларусия
72,9
80,2
103,3
142,5
152,7
Грузия
27,5
35,5
45,7
65.2
71,1
Козогистон
66,9
61,5
94,5
136,4
143,3
Киргизистон
55,4
62,7
77,2
92,0
98,4
Латвия
57,6
66,4
91,7
135,9
140,9
Литва
56,1
69,6
89.8
121,8
129,7
Молдова
40,7
35,8
43,1
54,3
58,2
Россия
64,7
57,5
79,4
105,2
112,3
Тожикистон
43.4
33,9
50,5
129,4
138,5
Туркманистон
67.2
55,0
124,1
199,2
218.1
Узбекистан
81,8
88,1
107,7
145,8
157,5
Украина
54,7
41,1
54.6
72.2
76,3
Эстония
67,2
86,5
118.0
167.6
172,7
Жадвалдан шу нарса ан ик куриниб турибдики, 1994 йилда 
Республикамизда ЯИМ даражаси 1990 йилга нисбатан 81,8 
фоизни таш кил этган ёки 18,2 фоизга кискарган булса, шу 
даврда Грузияда деярлик 4 баробар, Молдова, Тожикистонда
2,5 баробар, Озарбайжон, А рманистон, К иргизистон, Лат­
вия, Литва, Украинада 2 баробарга якин кискарган. Украина, 
Молдова, К,иргизистон, Грузиялар \а л и \а м 1990 йил дара- 
жасига етган эмас. Узбекистонда эса ЯИ М 2008 йилда, 1990 
йилга нисбатан деярли 1,6 марта усган.
Иктисодий усиш мамлакат ишлаб чикариш имкониятла- 
рининг кенгайиб бориш ини \а м англатади.
Иктисодий усишнинг экстенсив, интенсив турлари мав­
жуд б^либ, у ижтимоий м а\сулотнинг усиш суръати билан 
ишлаб чикариш омиллари микдорининг узгариши уртасида­
ги нисбат билан белгиланади.
Экстенсив иктисодий усиш 
- ишлаб чикариш нинг мавжуд 
техникавий асоси сакланиб колган х,олда иш лаб чикариш
1 Источники: МВФ: органы национальной статистики. Вопросы экономики
2008, г. №10. стр.80
-
163
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


омилларининг купайтириш хисобига булади. М асалан, мах­
сулот ишлаб чикариш ни икки марта купайтириш учун унинг 
ёнида худди шундай корхона куриб, зарур асбоб-ускуналар 
урнатиш, биринчи корхонадаги сингари шунча ишловчилар 
билан иш юритади, ёки к,ишлок хужалигида пахта ёки бошка 
киш лок хужалик махсулотларини маълум микдорда купайти- 
риш учун олдинги фойдаланилган ер, техникани шунча мик,- 
дорда купайтириш, чорвачилик махсулотларини купайтириш 
мол туёгини купайтириш йули билан эришилади. Экстенсив 
ривожланишда агар у соф холда амалга ош ирилса, ишлаб 
чицариш самарадорлиги узгармай колади. Экстенсив Усиш, 
бу ишлаб чикаришни «кулогидан чузиб, буйига устириш де- 
гандек» маъно билдиради.
Иктисодий усишнинг интенсив тури 
- махсулот ишлаб чи­
кариш хажмини кенгайтириш учун ишлаб чикариш омилла- 
рини сифат жихатдан такомиллаштириш, янги техника ва тех- 
нологияни куллаш, ишчи кучи малакасини ош ириш , мавжуд 
ишлаб чикариш кувватидан самарали фойдаланиш , мехнат 
унумдорлигини ош ириш , хар бир ишлаб чикариш ресурси- 
дан тежаб-тергаб фойдаланиш , махсулот сифатини ош ириш - 
да киш лок хужалигида экинлар хосилдорлигини ош ириш да, 
уз ифодасини топади. Бунда махсулот ишлаб чикариш ни икки 
баробар ошириш учун мавжуд корхонага тенг яна бир шун­
дай корхона куриш эмас, балки ишлаб турган корхонани ре­
конструкция ва модернизациялаш, янги техника ва техноло- 
гиялар билан кайта куроллантириш , мавжуд ресурслардан 
унумли фойдаланиш ва тежаш хисобига эришиш мумкин.
Реал хаётда экстенсив ва интенсив усиш омиллари соф 
Холда, алохида-алохида мавжуд булмайди, балки муайян уй- 
гунликда, бир-бири билан кушилган тарзда юз беради. Ш у­
нинг учун купрок устивор экстенсив ва купрок устивор ин­
тенсив икгисодий усиш турлари булади.
И кгисодий усиш нинг алохида том онларини аникловчи 
курсаткич-лар хам бор. Улар: асосий ишлаб чикариш кучлар- 
нинг ривожланиш даражси, мехнат унумдорлигининг Усиши 
ва иш вакгини тежаш, миллий иктисодиётнинг тарм ок тузи- 
лиш ва бошкалар.
Икгисодий усишнинг жахон икгисодиётида кУлланилади- 
ган курсаткичларидан бири иктисодиётнинг тармок тузили-
- 1 6 4
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ши б^либ, у тарм оцлар буйича хисоблаб чицилган Я И М
курсаткичи асосида тахлил килинади. Бунда икгисодиётнинг 
й и р и к со халари , моддий ва ном од д и й иш л аб ч ицариш
тармоцлари Уртасидаги нисбат Урганилади.165

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish