Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


ажратмасидан гашкари) жорий моддий харажатлар чикариб


bet140/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

ажратмасидан гашкари) жорий моддий харажатлар чикариб
ташланган микдорига тенг.
ЯИМ маълум бир даврда ишлаб чикарилган барча пиро­
вард товарлар ва хизматларнинг узи, уни нафлиги купайма-
-
150
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ган холда нархлар ошиши билан унинг хажми ошиши мумкин. 
Нарх ишлаб чикариш умумий \ажмининг хар хил элементларини 
ягона умумий асосга келтиришнинг энг кенг таркалган курсатки- 
чи булганлиги учун ялпи миллий махсулотни аникдашда 
номи­
нал 
ва 
реал миллий 
махсулот курсаткичларидан фойдаланилади.
Номинал миллий махсулот - жорий бозор нархларида хисобга
олинади, реал миллий махсулот эса узгармас киёсий нархларда
Хисобланади. 
Турли йилларда ишлаб чикарилган ЯИ М кийма- 
гини факат нарх узгармаган такдирда узаро таккослаш мум­
кин булади. Бундан ташк,ари нарх даражаси иктисодиётда 
ин­
фляция 
(нарх даражасининг кутарилиши - ош иш и) ёки 
деф­
ляция 
(нарх даражасининг пасайиши - камайиш и) урин тут- 
ганлигини ва унинг ми^ёси кандайлигини билдиради.
Нарх даражаси нарх индекси шаклида ифодаланади.
Нарх индекси - жорий йилдаги маълум гурух товарлар ва
хизматлар микдорининг базис давридаги нархлар суммасига
таккослаш оркали хисобланади.
Гаккослаш нинг бошлангич даври «базис йил» деб юрити­
лади уни куйидаги формулада ифодалаш мумкин.
Нарх индекси = *Ш М ш ш т 
истеъмол товарлари нархи . 
т %
базис йилдаги истеъмол товарлари нархи
Кундалик хаётда катор хаР хил товар .ва хизматлар туплами 
ёки ахоли истеъмол саватининг истеъмол нархлар индекси ёрда­
мида типик шахар ахолиси харид киладиган истеъмол товар ва 
хизматларининг 300 турини уз ичига олувчи бозор истеъмол 
саватининг кайд этилган нархлари асосида хисобланади. Аммо 
нархнинг умумий даражасини хисоблаш учун ЯИМ нарх ин- 
цексидан фойдаланилади. ЯИМ нарх индекси номинал ЯИМ 
ни реал ЯИМ га айлантириб хисоблаш имкониятини беради.
Н оминал ЯИ М шу махсулот иш лаб чикарилган даврда 
амалда булган нархларда ифодаланган ишлаб чикариш хаж- 
мини билдиради. ,
Ж орий йилдаги номинал ЯИ М ни реал ЯИМ га айланти- 
риш нинг энг оддий ва тугри усули номинал ЯИ М ни нарх 
индекси (Н И ) га булиш оркали аникдаш мумкин.
Номинал ЯИМ
Бу Реал ЯИМ = ------

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish