Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


яширин иккиламчи иктисодиёт


bet143/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

яширин иккиламчи иктисодиёт 
- якка тартибдаги ва тад­
биркорлик фаолиятининг назоратдан яш иринган, яъни конун 
такиклаган ёки белгиланган коидага асосан, руйхатдан утма- 
ган фаолият тури.
-
153
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ялпи ички ма\сулотни \исоблаш да миллий хисоблар тизи­
ми цулланилади.
Миллий хисоблар - бу ЯИМ ишлаб чицариш, миллий да- 
ромадни \исоблаш , тацсимлаш ва улардан фойдаланиш ни 
характерлайдиган узаро боглиц макроиктисодий курсаткич 
гизими булиб, мамлакатдаги хужалик юритувчи субъектларда 
сарфланадиган харажатларни ва ишлаб чицарилган махсулот 
ва хизматларни \исоблаш мажмуи.
Бундай хисоблар халцаро статистикада стандарт тизими 
сифатида 1953 йилдан бошлаб цулланила бошланди. Узбекис- 
гонда хам ЯИМ хисоблашда шу тизимдан кенг равишда ц^лла- 
нилмоцда.
М иллий хисоблар асосини йигма баланслар таш кил этади.
ЯИМ уч хил усул билан хисобланади:
- биринчи усул 
- бу ЯИМ ни цушилган цийматлар буйича,
- иккинчи усул 
- бу ЯИ М ни сарф-харажатлар буйича,
- учинчи усул 
- ЯИМ ни даромадлар буйича хисоблаш мумкин.
IV .2. И С Т Е Ъ М О Л , Ж А М Р А Р И Ш ВА И Н В Е С Т И Ц И Я Л А Р
Маълумки, мамлакатда янгидан яратилган циймат - мил­
лий даромад истеъмол ва жамгариш учун сарфланади. Истеъ­
мол жамият ицгисодий эхтиёжларини цондиришда ишлаб чи­
царилган товар ва хизматлардан фойдаланиш булиб, унумли 
ва шахсий истеъмолга булинади.
Унумли истеъмол ишлаб чицариш жараёнига тегишли булиб,
ишлаб чицариш воситалари, ишчи кучининг истеъмол цилини-
шини, яъни улардан ишлаб чицариш учун фойдаланишни бил­
диради.
Ш ахсий истеъмол ишлаб чицаришдан ташцари юз беради 
ва бунда истеъмол буюмлардан бевосита фойдаланилади, ёки 
улар т^лиц истеъмол цилинади.
Истеъмол жараёнида турли хил моддий ва номоддий неъмат- 
лардан фойдаланилади. Истеъмол цилинадиган неъматтурига 
цараб моддий неъматларни ва хизматларни истеъмол цилиш- 
га ажратилади. Индивидуал (якка) ёки жамоа булиб истеъмол 
цилиш хам фарцланади. Алохида шахснинг уз ихтиёрида булган 
неъматларни истеъмол цилиши якка тартибдаги истеъмолга, 
жамият аъзолари турли тоифаларининг неъматлардан бирга- 
ликда фойдаланиш и жамоа булиб истеъмол цилишга киради.
- 154 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


Миллий даромаднинг жамият аъзоларинг моддий ва маъ- 
навий эхтиёжларни крндиришга сарфлайдиган кисми 
истеъ­
мол фонди дейилади. Истеъмол фонди барча ахолининг шах- 
сий истеъмолини, а\олига ижтимоий хизмат киладиган муас- 
сасалардаги ва шунингдек илмий таш килотлар, бош кариш , 
мудофага кетадиган барча сарфлардан иборат булади. И стеъ­
мол фондининг шахсий даромад шаклида ахоли кулига келиб 
тушадиган кисми истеъмол сарфлари учун ишлатилади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish