Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


■И.А.Каримов. «Узбекистоннинг 16 йиллик мустацил тараккиёт йули» Т. «Узбе­


bet137/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

■И.А.Каримов. «Узбекистоннинг 16 йиллик мустацил тараккиёт йули» Т. «Узбе­
кистон» 2007 й. 15-бет.

И.А.Каримов. «Узбекистоннинг 16 йиллик муста к,ил таракдаёт йули» Т. «Узбе­
кистон» 2007 й. 16-бет.
-
146
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


сиблик натижасида республикада жуда кийин ижтимоий де- 
мографик \ол ат юзага келган булиб, деярли барча ижтимоий- 
иктисодий курсаткичлар буйича Узбекистон собик; иттифок;- 
да охирги уринлардан бирида эди. Айник,са ахоли жон бошига 
ryFpn келадиган реал даромадларда жуда катта тафовут бор 
эди. Узбекистонда оилада уртача 5-6 киши булиб, унинг хам 
3-4 таси бок;иманда булган. Республикада 80-йилларда оила- 
нинг уртача даромади 75 рублдан ошмаган ёки уртача итти- 
фок, даражасининг 12 фоизини таш кил этган, холос.
90-йиллар бошида 62 фоиздан ортик, Узбекистон ахолиси 
хаёт кечириш нинг минимал даражасидан паст даромадга эга 
булган, улардан 19,7 фоизи энг кам даромадли, мухтож оила­
лар хисобланган.
У збекистон ахолисининг эхтиёж ларини к,ондириш 1990 
йилда умумиттифок, даражасига кура, уй-жой билан таъмин- 
лашда 65 фоизни, гушт билан таъминлашда 50 фоизни, сут 
билан таъминлашда 53 фоизни, тухум 41 фоизни, мева-сабза- 
вот билан таъминлашда 61 фоизни, чакана савдо айланмаси 
буйича 50 фоизни, пулли хизмат курсатиш 50 фоизни таш ­
кил этган холос. Ахолининг ярмига яцини камбагаллик дара- 
жасида кун кечирган.
Хулоса шуки, Республика Президенти айтганидек «Узбекис­
тон бир ёклама иктисодиётга - марказга бутунлай карам, издан 
чикхан иктисодиётга эга булган» мамлакат булиб крлган эди.
Жахон тажрибасидан маълумки, ахолини доимий равишда 
узлуксиз ун, нон махсулотига булган талаб-эхтиёжини кон- 
дириш учун мамлакатда а\о ли жон бошига бир йилда энг ка- 
мида 200 килограмдан дон етказилиши керак.
Вахоланки, 1970 йилда Республикада ахоли жон бошига 
31,9 килограмм дон етказилган холос, 1989 йилда 35,1 кило- 
граммни таш кил этган. Мустакдплик йилларида 1995 йилда 
139,8 килограммга етган ва 1998 йилдаёк галла мустакдллиги- 
га эришилди. 2005 йилда 225,3 килограмм 2006 йилда 230,6 
килограмм дон етиштирилди. 2008 йилда эса Республикада 6 
млн 330 минг тоннадан ортик, дон етиштирилди ва жон бо­
шига 238 килограммни таш кил этди.
Faruia мустациллигининг кулга киритилиш и туфайли мам- 
лакатимиз ахолисини нафак,ат ун ва нон махсулотлари билан 
таъминлаш, шу билан бирга унинг гушт ва сут махсулотлари-
-
147
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


га булган эх^тиёжини баркарор равишда Уз хисобимиздан кон- 
дириш масаласи хал булди. Узбекистон бугун узининг галлага 
булган эхтиёжини цоплабгина цолмасдан Мустакил Давлат­
лар ХамдУстлиги таркибидаги кушни мамлакатларга, Афго- 
нистон, Эрон ва бош ка давлатларга галла ва ун махсулотла- 
рини экспорт килмокда.
М устакилликнинг утган киска даврида икгисодий муста- 
килликни муста\камлаб, мамлакат худудидаги барча табиий, 
минерал хом ашё бойликларидан, барча икгисодий ресурслар 
ва кувватлардан уз халки ва унинг келажаги манфаатлари йули- 
да фойдаланиш имкониятига эга булинди.
М устакиллик йилларида янги нефть-газ конлари, нефть 
ва табиий газ казиб олиш купайди. Бухорода нефтьни кайта 
ишлайдиган янги замонавий завод барпо этилди, Ф аргона ва 
Олтиарикдаги нефтьни кайта ишлаш, суюлтирилган газ, тур­
ли маркадаги полиэтилен каби махсулот ишлаб чикарадиган 
заводлар модернизация ва реконструкция килинди.Узининг 
ишлаб чикариш ва икгисодий салохиятига кура ухшаши булма- 
ган Ш уртан-Газ кимё мажмуаси барпо этилди.
Мустакиллик йилларида барпо этилган бундай катга иншо- 
отлар-нинг курилиши, реконструкция кдлиниши туфайли мам­
лакатимизда нефть махсулотлари ишлаб чикариш хажми 1990 
йилга нисбатан 3 баробар ортди ва 1995 йилда ёкилги-энергия 
мустакиллигига эришилди. Натижада мамлакатнинг ва ахоли­
нинг усиб бораётган эхтиёжларини тулатаъминлабгина колмай, 
экспорт килинмокда ва йилдан-йилга унинг хажми купаймокда.
Асака ва Самарканд шахарларида автомобил заводлари- 
нинг ишга туширилиши туфайли мустакиллик йилларида ав- 
гомобиллар сони кескин купайди ва хар 100 оиланинг авто­
мобил билан таъминланиш даражаси 6 баробар усди. Ш унга 
мос равишда республикада бензин ва ёкилги мойлаш махсу- 
лотларига булган талаб хам ортиб бормокда.
Ю корида келтирилган мислсиз узгаришлар туфайли янги 
энергетика, машинасозлик, автомобилсозлик, нефтьни кайта 
ишлаш ва саноатнинг бошка янги тармокпарининг вужудга ке­
лиши, куплаб йирик иншоотлар, корхоналар, завод ва фабри- 
калар барпо этилганлиги, ёнилги ва галла мустакиллигига эри- 
шилганлиги икгисодиётдаги таркибий узгаришлар, унинг изчил 
усиш суръатлари миллий муста кил икгисодиётни мустахкамлаш
-
148
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


учун олиб борилган сайи-харакатлар натижасида юз берди.
М устакдллик йилларида аввал Узбекистон иктисодиётни 
ривожлантиришдаги марказдан режалаштириш ва такс и мл а ш 
тизими самарали мехнат, сифатли ва ракобатбардош махсулот 
ишлаб чицариш, ташаббускорлик ва тадбиркорлик йулида асо­
сий 
FOB- т у с и к
булган, мутлако Узининг яроксизлигини исбот- 
лаган тизимнинг барча иллатларидан холи булиб, икгисодиёт- 
ни юксалтириш локомативи булган бозор иктисодиётига асос- 
ланган янги, мустакил ривожланаётган, уз халки, манфаатла- 
рига хизмат киладиган миллий иктисодиёт шаклланмокда.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish