Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet126/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

ракобат стратегиясида 
уз 
аксини топади. Ракобатлашувчи фирма бозорга кандай мик- 
дорда ва кайси вактда, канча товар чикариш ни аниклаб ола­
ди. Шу билан бирга, у уз ракиби канча микдорда ишлаб чика- 
риш ини хам чамалаб куриб, уз фойдасини максималлашти- 
радиган даражада товар ишлаб чикаришга харакат килади.
-
135
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Фирмалар узаро курашда голиб булиш учун улар рацобат- 
бардош булиши керак.
Рацобатбардошлик - бу рацобатга чидамли булиш, рациби
устидан голиб булиш демакдир.
Рацобатбардошлик: ишлаб чицарилган товар ва хизматлар- 
нинг рацобатбардошлиги; фирманинг ракабатбардошлиги, мил­
лий икгисодиётнинг рацобатбрадошлиги билан белгиланади.
Товарларнинг рацобатга чидамли булиши фирма галабаси- 
нинг асосий шарти булиб, рацобатбардошлик унинг товари- 
нинг сифати ва нархи жих^тидан бозорда харидоргир були- 
шини белгилайди. Ш унинг учун фирма стратегиясида рацо- 
батбардош товарларни куплаб чицариб бозорни эгаллаш га 
\аракат цилади.
Рацобатбардош товар - уз сифати, нархи ва сотилиш шарт-
шароитига цараб харидорга маъцул булган, бозор кутарадиган
товар.
Рацобатбардошликда товар цадр-цийматининг юцори були­
ши, нархи билан сифатининг мослиги талаб цилинади. Чунки 
шу мослик мавжуд булганда харидор товарни афзал куради ва 
у тез сотилади. Бу уз навбатида шундай товарларни ишлаб 
чицарувчилар рацобатда ютиб чицадилар.
Рацобатбардошлик 
миллий бозордаги ва жахон бозоридаги
рацобатбардошликдан иборат булади. Жах,он бозорида дунё- 
нинг сараланган фирмалари рацобатлашганлиги туфайли бу 
ерда товарнинг рацобатбордошлик талаблари миллий бозор- 
дагидан юцори булади.
Ф ирманинг рацобат стратегиясида рацобатлашувнинг нарх 
билан, сифат билан, сервис хизмати билан, реклама каби 
усуллардан фойдаланилади.
Рацобат ицгисодиётни царакатга келтириб, унинг ривож- 
ланиш ини таъминлаши учун етарли даражада рацобатчилик 
му^ити яратилиши керак.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish