Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


«Женерал Моторз», «Форд», «Крейс-


bet125/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

«Женерал Моторз», «Форд», «Крейс-
-
133
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


лер», Японияда хам учта «Тайота», «Хонда», «Ниссан», Гер-
манияда «Мерседес-Бенс», «БМВ», «Фолсьвагин», «Опель»,
Франциянинг «Пижо», Италиянинг «Фиат» 
компанияларй кат- 
нашиб ж а\онда ишлаб чикарилаётган автомобилларнинг 80- 
85 фоизини етиштириб бермокдалар.
Олигополия шароитида зурлар зурлар билан ракобатлаша- 
ди, чунки бу ерга бошкдларнинг кириб келиши жуда к,ийин. 
Бунга кириш учун 1) жуда катта капитал зарур, аммо бу эса 
купчиликда булмайди; 2) табиий ресурслар айрим ком пания- 
ларнинг мулки сифатида булганлиги туфайли бошкалар ун- 
дан фойдалана олмайдилар; 3) илмий-техникавий янгилик- 
лар хам айрим компаниялар монопо-лиясига айланиб коли- 
ши сабабли бош каларнинг улардан фойдаланиши кийинла- 
шади. Масалан: электроника, автомобил ва бошка ком пания­
лар уз техник янгиликларини сир сакдаб, шу турдаги бош ка 
компанияларга бермайдилар. Шу каби ракиб куйган тусик- 
ларни енгиб уга олган фирмаларгина тармокка кириб келиши 
мумкин.
Номукаммал ракобатнинг яна бир тури соф монополия 
хисобланади.
Соф монополия - ишлаб чикариш ва товарлар таклифи яго­
на, хеч бир ракиби йук компания кулида булишини билдиради.
Бу ерда ишлаб чикариш битта компаниядан иборат булиб, 
у ишлаб чикарган махсулот жуда ноёб булиб, унинг Уринбо- 
сарлари булмайди, харидор товарни монополист белгилаган 
нархда харид килишга мажбур булади.
Соф монополия чогида бир тармокка бошка фирмаларнинг 
кириб келиши тусилади, узи чикарадиган товар бозорида ра- 
Кобатга йул бермайди. Аммо у хам моддий ресурсларни кулай 
нархда харид килиш, малакали ишчи кучини ёллаш, техник 
янгиликларни киритиш учун бошкалар билан ракобатлашади.
Соф монополия бор жойда уларнинг бозор устидан хоки- 
мияти урнатилади, улар бозор нархини узлари белгилайди- 
лар, нарх ракобат воситаси булмай колади. М онопол хокими- 
ят бор ерда ракобат чекпанади. (Соф монополияга Узбекистон 
бозоридаги Тош кент авиация бирлаш масини, «Узбекистон 
хаво йуллари» компаниясини, Тош кент трактор заводи, Рес­
публика электро-энергетика тармокпарини мисол килиб курса­
тиш мумкин).
-
134
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Соф монополия даврида муайян товар ва хизматлар бозо­
рида ягона харидор булганлиги туфайли монопсония келиб 
чицади ва ишлаб чикарувчилар унинг пулини олиш учун ра- 
крбатлашади, чунки улар олдида харидор танлаш имконияти 
булмайди. М онопсонияга мисол килиб Жанубий Африка рес- 
публикасининг олмос казиб олувчи «Де Бирс» компаниясини 
курсатиш мумкин. Бу компания дунёда казиб олинаётган ол- 
моснинг жуда катта к, и см ини к,айта ишлаб бриллиантга ай- 
лантиради ва сотади. Жахондаги барча олмос конларининг 
эгалари «Де Бирс» пулини олиш учун ракрбатлашади.
Ракобат бир соханинг узида х,ар хил буладики бир вакт- 
нинг узида мукаммал ёки номукаммал ракобат талабларига 
тула жавоб берадига бозорларни учратиш цийнн. Аммо шун- 
дай бозорлар \а м борки, улар мукаммал ракобат талабларига 
бошкалардан кура куп рок, мое келади. Масалан, кишлок, хужа­
лиги махсулотлари бозори бу эркин ракобат бозорда сотувчи 
хам, харидор хам куп, нарх ьглаб билан таклиф натижасида 
доимо узгариб туради.
Соф монополия га мос бозор хам доимий абадий булмайди, 
чунки уз бозорида етакчи булиб келган фирмаларнинг хам до­
имо бир иккита майда ракрбатчиси албатта булади. Соф моно­
полия маълумки, ноёб товарларга эга булиш билан боглик, 
аммо у абадий эмас, чунки унинг \ам уринбосари, ундан но- 
ёброги яратилиб турадики, бу уз навбатида монополия холати- 
га путур етказади ва ракобат юз беради. Масалан АКДИда анча 
вакглар узок масофали телефон алокаси соф монополия хдла- 
•тида эди. Аммо, «ЭТСиАЙ» ва бошка фирмаларнинг бу тар- 
мокка кириб келиши, экспресс почта, «интернет» ва сунъий 
йулдош алокаларидан фойдаланиш бу бозорни олигополияга 
айлантирди, чекланган булсада ракобатни келтириб чикарди.
Бозор бу ракобатчиликка асосланган иктисодиёт булган- 
лиги туфайли, унинг хар бир иш тирокчиси уз ракиби нима 
Килишини билиш и ва бунга карши чора куришига шай були- 
ши керак. Бу хар бир фирманинг 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish