Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


ликдан иборат сотувчилар ва харидорларнинг чекланган тарз-


bet124/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

ликдан иборат сотувчилар ва харидорларнинг чекланган тарз-
да турли хил усуллар, воситалар билан амалга ошириладиган
ракобат.
-
132
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Номукаммал ракобат - монополистик ракобат, олигополия, соф
монополия ва монопсония шароитидага ракобатларга булинади.
Монополистик ракобатда 
йирик булмаган, аммо бир хил 
булмасада, ухшаш товарларни харидорларга таклиф этувчи 
фирмалар рацобатлашади. Бу ерда эркин рацобатга царши 
уларок ишлаб чикарувчилар унча куп булмайди. М онопол ра- 
Кобатли бозорда фирмалар таклиф этган товарлар узининг 
сифати, сотилиши юзасидан курсатиладиган хизматлар, со- 
гиш ш арт-шароитлари ж и\атидан фаркданади. Ш унинг учун 
харидор сотувчини танлаш имконига эга. Бу эса фирмаларни 
харидор пулини олиш учун курашга олиб келади.
М онополистик ракобат шароитида нархни узгартириш би­
лан бирга товарлар сифати, реклама ва товарларни сотиш 
билан б о т и к хизматлар курсатишдан фойдаланган холда ра­
кобат килинади.
М онопол ракобатли бозор очик булганлиги туфайли бо­
зорга янги фирмалар, янги товарлар кириб келади. Бунинг 
оркасида ракобат кенгаяди. Шу билан бирга монополияларни 
мавжудлиги туфайли ишлаб чикаришни купайтирмасдан хам 
нархни ош ириш хисобидан хам фойда олиш имконини бера­
ди. Бунинг натижасида ишлаб чикариш олдида тусик пайдо 
булади, чунки ракобат чекланади.
Номукаммал ракобатнинг яна бир тури 
олигополия 
булиб, 
унда ракобат билан монополия узига хос равишда бирлашиб 
кушилиб кетади. 
Олигополия 
(ю нонча-озчилик сотаман деган 
маънони англатади) шароитида ишлаб чикаришда хам, бо­
зорда хам унча куп булмаган фирмалар катнаш иб, нарх усти­
дан назорат урнатишга эришадилар.
Олигополия шароитида фирмалар хукмрон тармокдарда бир 
хил ёки уринбосар, стандартлашган (пулат, рух, чуян, мис, 
алюминий, цемент ва бошкалар) ва табакалаш ган товарлар 
(турли маркали автомобиллар, кир ювиш маш иналари, аппа- 
ратлар, соатлар, радио-телеаппаратуралар, электр асбобла- 
ри) ишлаб чикарилади. Олигополия тармокдари бозорида жуда 
озчилик аммо йирик турт-бешта фирмалар катнашиб, товар 
ишлаб чикариш нинг асосий кисмини назорат килади ва ра­
кобат тор доирада юз беради. Бунга жахон автомобил бозори- 
даги ракобат мисол була олади. М асалан, АКД] автомобил- 
созлигида катта учлик 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish