Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Фирма фойдасининг мутлок микдори унинг массасини ташкил


bet110/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Фирма фойдасининг мутлок микдори унинг массасини ташкил
этса, фойда массасини ишлаб чикариш харажатларига нисбатан
ва унинг фоизда ифодаланишини фойда нормаси дейилади.
Икгисодиётда фойда нормасини х^исоблашда икки хил усул- 
дан фойдаланилади.

жами фойда микдорини фирманинг умумий сарф харажат­
ларига ёки авансланган капиталнинг (асосий ва айланма капи­
талнинг уртача йиллик суммасига) нисбатида \исобланади.
Булар куйидагича аникланади :
1) Ф‘= — хЮ0х%
'
УХ
Бу ерда Ф '-ф ойда нормаси;
Ф -фойда массаси;
Ух - ишлаб чикариш умумий харажатлари.

Ф
2) 
Ф
= —------ — -хЮ0% (асоси й ва айланма капиталнинг
А к + Лик
уртача йиллик кий мат и)
Ф 1 - фойда нормаси;
Ф - фойда массаси;
Ак - асосий капитал;
Айк - айланма капитал.
Фирма олган фойдасининг хаммаси унинг х,исобида кол- 
майди ва турли субъектлар уртасида таксимланади.
-118
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ушбу чизма маълумотларидан аник, куринадики, фирма ялпи 
фойдасидан икгисодий субъектларга турли хил туловларни ба- 
жаради. Яъни боищаларнинг ер ва биносидан фойдаланганли- 
ги учун ижара х,ак,и, банклардан олган карз-кредити учун фо- 
излар тулайди, давлат ва махдллий бюджетга соликлар тулай- 
ди, турли хайрия ва бошка фондларга маблаглар утказади. Бу- 
лардан к,олган кисми фирманинг соф фойдаси булиб, ижтимо­
ий эхтиёжларга, жамгаришга, ишлаб чикаришни кенгайтириш- 
га, атроф мухитни мухрфаза килиш, ходимларни тайёрлаш ва 
к,айта тайёрлаш ва бошка мак,садларга сарфланади.
Фойда нормаси фирманинг жорий сарф-харажатлари канча 
самара берганлигини курсатади. Ф ойда нормаси канчалик 
юкори булса, фирма ихтиёридаги ресурслар ш унчалик яхши 
ишлатилган булади.
Фойда олингач, у аввало таксимланади ва сунгра ишлати- 
лади. Ф ойданинг бир кисми солик тарикасида давлат бюдже- 
тига утказилади. Бир кисми фирма эгалари уртасида даромад 
сифатида, яна бир кисми иш чи-хизматчилар уртасида улар­
нинг фойдадаги иштироки тарикасида х,ар хил мукофотлар 
шаклида таксимланади. Ф ойданинг бир кисми инвестиция, 
ишлаб чикариш ни кенгайтириш учун сарфланади.
Ф ойданинг шахсий даромад тарикасида корхона эгалари ва 
ишчи - хизматчиларга теккан кисми улар томонидан уз э^ти- 
ёжларини кондириш учун ихтиёрий равишда ишлатилади.
Ф ирма доимо фойда олиш га ва унинг микдорини ошириб 
боришга х,аракат килади.
Ф ойдани албатта, ишлаб. чикариш ни таш кил этиш учун 
харажатларни купайтирмасдан ош ириш мумкин эмас. Кднча 
сарфлаб, канча фойда курганлиги фирма ф аолиятининг са- 
марадорлигини белгилайди. Ш унинг учун иктисодиётда 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish