Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet107/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

 
минг сум, йилига 
1,2
 
млн. сум ола­
ди. Бухгалтерга ойига 
80
 
минг сум йилига 
960
 
минг сум иш 
Хаки 
т у л а н а д и . 
Бу 
х а р а ж а т л а р
ж ам и
(
2+1
 + 
1
,
2
+
960
=
5
м л н
.
160
м и н г н и

таш кил этади. Ф ирма 
1
 
млн. 
метр ёки 
5
 
млн. метр газмол ишлаб чикармасин шу 
5,160
 
млн 
сум харажат килиши шарт.
Узгарувчи харажатлар шундай харажатларки, уларни м ик­
дори канча махсулот ишлаб чикаришига караб узгариб туради. 
Унга хом ашё, ишчилар иш хаки, материал, ёнилги-энергия, 
транспорт хизмати ва шу кабиларга килинадиган харажатлар 
киради. Тукимачилик фирмаси мисолига кайтилса, унинг узга­
рувчи харажатлари ип газлама тукиш учун сотиб олинган пахта 
хом ашёси, сарфланган ёкилги, энергия харажатлари, ишчи- 
ларга иш хаки тулаш учун сарфланган пул. Агар фирма пахта 
хом аш ёсини хар бир тоннасига 
300
 
минг сумдан пул сарфлаб 
100 тонна пахта толаси ишлатган булса, ишлаб чикаришни 
кенгайтириб 
150
 
тонна пахта толаси ишлатса, тола учун ха­
ражатлари 
1,5
 
марта ортади, шунингдек янги ишчиларни ишга 
Кабул килиб иш хаки тулайди, толани ташиб келиш учун транс­
порт сарф харажатлар ортади. Махсулот ишлаб чикариш купай- 
иши билан жами харажатлар хам ошиб боради ва бу асосан 
Узгарувчан харажатларнинг купайиши хисобидан булади.
Ж ами харажатларнинг усиб бориши ишлаб чикариш нинг 
кимматга тушганлигини билдирмайди. Буларга нисбатан мах­
сулот микдори тезрок усиб борганда махсулот бирлиги арзон- 
га тушади, акси юз берганда махсулот кимматлашади.
-
115
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Фирманинг харажат килишдан макради фойда олиш, шунинг 
учун уни жами харажатлар эмас, балки уларнинг нима бериши 
кйзиктиради. Фирма учун битта товарнинг канчага тушиши, у 
сотилгач к^анча фойда олиш, товарлар купайтирилганда фойда 
Канчага ортиши мухим. Бунинг учун махсулот бирлигини ишлаб 
чикаришга килинадиган сарф харажатларни аникдаш учун Уртача 
харажатлар, уртача умумий, уртача доимий ва уртача узгарув- 
чан харажатлар тушунчаларидан фойдаланилади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish