Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


«Нима?», «Канча?», «Кандай?», «Кимга?»


bet33/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

«Нима?», «Канча?», «Кандай?», «Кимга?» 
муаммолари 
давлат томонидан тузилган марказлаштирилган режа асосида 
\ал этилган.
XX 
аср н и н г б ош ларид ан бош лаб ри вож лан ган м ам л акат­
л арда п о л иструктурали ти зи м га ути лди , я ъ н и ту р л и -ту м ан
м у лк ч и л и к ва ай р и м , я го н а м у лк ш а к л и н и н г устуворли ги
и н кор эти лади, барча м улк ш ак л л ар и н и н г р и вож лан и ш и учун 
Конуний ш ароит яратилади ва бу ти зи м д а м улки й м увозанат 
Хосил булади.
Полииктисодиёт 
мазмунан аралаш икгисодиёт булиб, у хар 
Кандай монополия якка хукмронликни рад этади. Мулкчилик- 
нинг турли-туманлиги, уларнинг тенглигига асосланади, хамда 
турли хил икгисодий, бозор ва нобозор муносабатларнинг 
йигиндисидан иборат булади. Бу иктисодиётда 
«Нима?»,
«Канча?», «Кандай?» «Кимга?» 
муаммоларини бозор хал кила­
ди, икгисодий жараёнларига давлат аралашуви чекланади, 
давлат хусусий мулкни химоя килишнинг 
Х У К У К И Й
асослари- 
ни белгилаб беради, давлат билан тадбиркорлик шакллари 
уйгунлашади, тадбиркорликнинг турли йуналишлари мавжуд 
булади, унда режалаштириш, истикболни белгилаш, прогноз- 
лаштириш, ахолини ижтимоий химоя килиш кучаяди, давлат 
икгисодий воситалар ёрдамидагина икгисодиётга аралашади.
Аралаш иктисодиётнинг мухим белгилари:
- а) мукаммал техника ва юксак технологияга асосланади;
- б) майда ва урта б и зн ес кен г ри во ж лан ад и , м улкчи ли к- 
н и н г турли-тум анлиги ракоб атн и кучай и ш и га олиб келади, 
тан лов и м ко н и н и яратади ва кен гай ти ради ;
- в) даромадлар ишлаб чикариш иштирокчилари, омил 
эгалари хиссасига караб таксимланади, даромадларда иш хаки 
хиссаси ортиб боради;
- г) м анф аатлар м увозанатлаш увига и м к о н и я т яратилади;
- д) халк истеъмолини кондирувчи товарлар ишлаб чика­
риш ва хизмат курсатувчи сохаларнинг ривожланишига усти- 
ворлик берилади;
- е) м иллий б о й л и к тарки б и д а ахоли м о л -м у л к и н и н г хи с­
саси ортиб боради.
- 3 7
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Аралаш иктисодиётни айрим иктисодчилар инсоният икти­
содий цивилизациясининг энг катта ютуги деб хисоблайди- 
лар, бир гурух иктисодчилар эса бозор иктисодиёти сифати­
да, бошцалари эса бозор иктисодиётининг юкори боскичи 
сифатида таърифлайдилар.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish