Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


бозор икти- содиёти  гараккий этган мамлакатлар, бозор иктисодиёти ри-


bet228/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   224   225   226   227   228   229   230   231   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

бозор икти-
содиёти 
гараккий этган мамлакатлар, бозор иктисодиёти ри-
вожланаётган мамлакатлар ва бозор иктисодиётига утмаган
мамлакатлар мавжуд.
Ривожланиш даражаси буйича 
юксак ривожланган, 
уртача 
ривожланган 
ва 
колок, мамлакатларни 
ажратиб курсатиш мум- 
кин. Юксак ривожланган мамлакатларга ер юзасидаги 30 га як,ин 
давлатлар мансуб булиб, уларда дунё ахщ исининг чоракка яцин 
к,исми истикрмат килади. Бу давлатлар жа^он ЯИМ ининг тах- 
минан 70 % ини, саноат махсулотининг 70-75 % ини ишлаб 
чик,арадилар. Жон бошига ишлаб чицарилган ЯИМ бу давлат- 
ларда энг камида йилига 10 минг долларни ташкил этади.
Ю ксак ривожланган мамлакатларга одатда, даромадлар- 
нинг нисбатан текис таксимланиш и, территорияларнинг нис- 
батан текис узлаштирилиши, икгисодиётнинг ижтимоий жи- 
\атдан йуналтирилганлиги, фанга капитал сарфларнинг кат- 
галиги (ЯИМ га нисбатан 3-5%) хосдир. Ш унингдек, бу дав- 
латларда юкрри технологияга асосланган со\аларнинг тез усиб 
бориши кузатилмокда.
Жах1он иктисодиёти ва сиёсатида тутган урнига к,араб, юк­
сак ривожланган давлатларни уч rypyxja булиш мумкин.
Биринчи гурухга АДШ, Япония, Германия, Франция, Бу-
юкбритания, Италия, Канадани 
киритиш мумкин. 
Бу 
давлат­
лар ме^нат унумдорлигининг юкрри даражаси, фан ва техни- 
канинг юксак даражада ривожланганлиги ахщ и даромадла- 
рининг жон бошига юкррилиги билан х.аьуш равишда етакчи- 
лик киладилар.
Иккинчи гурухга 
территорияси жи^атдан кичик, лекин 
ижтимоий-икгисодий ривожланиш даражаси ж и\атдан юкори 
булган 
Австрия, Бельгия, Дания, Голландия, Швеция 
каби 
14
давлат киради.
Учинчи гурук 
давлатларига 
Австралия, Жанубий Африка

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   224   225   226   227   228   229   230   231   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish