Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet225/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   221   222   223   224   225   226   227   228   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

А^оли даромадлари 
- ахдпининг маълум вакт давомида пул 
ва натура шаклида олган даромадлари .
Номинал даромад 
- а\о ли томонидан пул шаклида олинган 
даромадлар суммаси, микдори.
Ихтиёрида булган даромад 
- номинал даромаддан солик,- 
лар ва мажбурий туловлар чицариб таш ланиб, 
шахсий истеъмол ва жамгаришга сарфланади- 
ган даромад.
Реал даромад 
- нархнинг ^згариши натижасида а^оли их- 
тиёридаги даромадга зарур булган моддий ва 
номоддий неъматларни сотиб олишга етадиган 
куввати ёки ахдли даромадининг харид куввати
- крбилияти.
-
252
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ижтимоий сиёсат 
- давлатларнинг бозор шароитида даро- 
мадлар тенгсизлигини ю мш атиш , иктисодий 
субъектлар уртасидаги зиддиятларнинг олдини 
олишга каратилган сиёсати.
Такрорлаш учун саволлар
1.Миллий ик^исодиёт тушунчасига таъриф беринг.
2.Макроик^исодиётни тавсифловчи асосий к^рсаткичларни 
аникданг.
3.Ялпи ички ма^сулот (Я И М ) ва соф миллий м а\сулот 
(СМ М ) лар бир-биридан к,андай фаркданади?
4.М иллий даромад (МД) га таъриф беринг ва унинг тар- 
кибини аникданг.
5.Номинал ва реал ялпи ички ма^сулот (Я И М ) тушунча- 
ларини изохланг. Уларнинг фарк,ини изохлаб беринг.
6.Истеъмол, жамгарма ва инвестицияларнинг иктисодий 
мазмунини изохлаб беринг.
7.Истеъмол ва жамгарманинг микдорини аникдовчи омил- 
ларни санаб беринг.
8.Жамгариш нормаси к;андай аникданади? Унга таъсир этув- 
чи омилларни санаб беринг.
9 .И к т и с о д и й у си ш д е г а н д а н и м а н и т у ш у н а си з?
10.Иктисодий усишнинг экстенсив ва интенсив шакллари 
кандай аникутнади?
11.И ктисодий усиш нинг к;андай к^рсаткичлари мавжуд? 
Изохлаб беринг.
12.М иллий бойлик нима? У нинг таркибий тузилиш ини 
курсатинг.
1 3.И ^и сод и й мувозанатлик, унинг турларини тавсифлаб 
беринг.
14.М акроик,тисодий бар кар ор л и к нима? Унга эри ш и ш
йуллари кандай?
15.Ик?исодий инцирозлар нима? Унинг м о \и яти нима би­
лан ифодаланади?
16.Иктисодий циклга таъриф беринг ва унинг х,ар бир фа- 
засининг узига хос томонларини изохлаб беринг.
17.И ктисодий инкирозларнинг кдндай ш аклларини била- 
сиз. Хар бирини изохлаб беринг.
18.Иктисодий циклнинг оцибатлари нималарда аён булади?
- 2 53 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


19.Ишсиздик нима? Унинг асосий турларини санаб беринг
20.Иш сизлик даражаси цандай \исобланади? М исол би­
лан тушунтириб беринг.
21.Иш сизликнинг ижтимоий ва ицгисодий оцибатларини 
изохдаб беринг.
22.М олиянинг иктисодий мазмуни ва вазифаларини баён 
цилиб беринг.
23.Бюджет нима?Таъриф беринг. Бюджет таркибини аник;- 
лаб беринг.
24.Бюджет дефицити ва профицити нима, мисоллар билан 
тушунтириб беринг.
25.Солик, нима? Унинг иктисодий мазмуни, унинг турла­
рини энг асосий му\им вазифаларини санаб беринг?
26.Муомала учун зарур булган пул микдори цандай аник;- 
ланади, тушунтириб беринг.
27.И нфляциянинг мазмуни, уни келиб чициш сабаблари 
ва турларини тушунтириб беринг.
28.Бозор шароитида давлатнинг ик^исодиётга аралашуви- 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   221   222   223   224   225   226   227   228   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish