Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


 И АКаримов Узбекистон XXI асрга интилмокда. Т. «Узбекистон» 1999 йил, 34-бет


bet120/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

1 И АКаримов Узбекистон XXI асрга интилмокда. Т. «Узбекистон» 1999 йил, 34-бет.
- 128 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


кучини ёллаш учун курашдилар. Ресурс етказиб берувчилар 
узларининг ицтисодий ресурсларини - капитал, ер-сув, ишчи 
кучини - юцори на:рхларда сотиш учун ракобат киладилар.
Ракобат истеъмолчилар уртасида ^ам юз беради, улар то­
варларни кулай арзон нархларда харид килишга интилади- 
лар, ёки харидор х,ар бир сарфлаган пул бирлиги ^исобига 
купрок нафга эга булишга, арзон ва сифатли товарни харид 
Килиш учун курашади.
Ракобат туфайли ишлаб чикарувчилар уртасида сарфлан- 
ган харажатларнинг *ар бирлиги эвазига купрок фойда олиш 
учун сотиш доиралари, яъни кулай бозорлар учун, арзон хом 
ашё, энергия ва арзон ишчи кучи манбаалари учун улар урта­
сида кураш боради.
Нима учун ракобат мавжуд? 
Биринчидан, 
бозор шароитида 
ишлаб чикарувчилар тадбиркор ва мулк эгаси сифатида эркин 
ва мустакил фаолият юритади, \а р бир мулк эгасининг манфа- 
ати мавжуд булиб, .у шу манфаатини кондиришга интилади. 
Мулк эгасининг товар ишлаб чикариш ва хизматлар яратиш 
со\асидаги фаолияти шу манфаатга буйсиндирилади. Ш унинг 
учун х,ам ракобат эркин иктисодий фаолият килувчи субъект- 
лар манфаатларининг тукнашувининг натижаси булса, 
иккин-
чидан, 
ракобатнинг мавжуд булиши товар-пул муносабатлари 
ривожланган бозор тизимини амал килиши натижасидир.
Ракобатнинг асосий сох,аси бозор, чунки унда эркин иктисо- 
дий субъектларнинг ало\идалашган манфаатлари тУкнашади.
Рацобат шакллари.
Ракобат
Бозор
Юз бериш
М нкссига
У су лига
Кураш усули ва
холатнга
хусуснятнга
кура
кура
вос!ггаларм буйича
кура
кура
А
i l
II
5

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish