Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet118/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

оддий вактбай, оддий
ишбай, вактбай мукофотли, шибай мукофотли, нисбий усиб
борувчи, аккорд ва бошка хил иш хаки тулаш тизими мавжуд.
Иш хаки даражаси таъриф системаси оркали тартибга со- 
линади. Таъриф тизими ёрдамида тармокдар буйича улар ичи- 
да ишлаб чикариш турлари, турли тоифадаги ходимлар мала- 
каси ва мехнат шароитларига караб ишчи ва хизматчилар- 
нинг иш хаки даражаси тартибга солинади.
Таъриф тизими таъриф - малака маълумотномалари ва иш
хакига турли коэффицентлардан ташкил топади. 
Таъриф - ма­
лака маълумотномалари айрим касблар ва мехнат турларини 
тула таърифи, у ёки бу ан ик ишни бажарувчининг билим ва 
куникмаларига куйиладиган талаблардан иборат булади ва унда 
шу ишни таърифлаш учун куйиладиган разрядлар хам курса- 
тилади. Таъриф сеткасида разрядлардан ташкари таъриф ко- 
эффицентлари хам булиб, улар биринчи разрядли ишловчига 
Хак тулаш билан кейинги разрядли ишловчилар 
ме\натига 
^ак 
тулашнинг узаро нисбатини курсатади (биринчи разряднинг 
таъриф коэффиценти хамма вакт бирга тенг).
Таъриф ставкалари тегишли разрядга эга булган ишловчининг 
ме\натига туланадиган иш \ак,и микдорини белгилаб беради.
Узбекистонда ишчи ва хизматчиларнинг иш хаки таъриф 
системаси Республика Вазирлар М ахкамасининг карорига 
биноан 1993 йил 1 январидан бошлаб кулланила бошланди.
Бугунги кунда халк хужалиги тармокдарида банд булган- 
лар я гона таъриф сеткаси (ЯТС) 22 разряддан иборат килиб 
белгиланган. Таъриф сеткасини бош калардан ажратиб тура- 
диган таъриф разряди ва коэффиценти булиб, белгиланган 
разрядга тааллукпи ходимнинг иш хакини аникдаш учун унинг 
таъриф коэффицентини белгиланган 1 разряд энг кам иш хаки 
микдорига купайтирилиб аникданади.
Республикамизда энг кам иш хаки микдори хар йили ошири- 
либ борилмокда. 1995 йил 1-сентябрда энг кам иш хаки 600 сумни 
ташкил этган булса, 2000 йил 1-январ холатига 1750 сум, 2005 
йил 1-январда 6530 сумни ташкил этган. 2009 йил 1-декабрдан 
бошлаб эса, 37680 сумни ташкил этмокда. Бу курсаткич 2000 
йилга нисбатан 21,5 ва 2005 йилга нисбатан 5,8 баробар ошган.
-
127
-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish