Агросаноат бирлашлари бир турдаги махсулот ишлаб чика
рувчи ва унга боглик ишлаб чикариш фаолияти билан шугул-
ланувчи бир неча хужалик ва корхоналарнинг бирлашмасидан
ташкил топади.
Масалан, богдорчилик ва узумчилик, сабза-
вотчилик билан шугулланувчи фермерлар, улар махсулотини
Кайта ишловчи корхоналар, етказиб берувчи савдо-сотик кор-
хоналари ягона технологик жараёнга бирлаш иб агросаноат
бирлаш маларини таш кил киладилар. Бирлаш ма иш тирокчи-
лари ишлаб чикариш , хужалик ва молиявий мустакилликла-
-
103
-
www.ziyouz.com kutubxonasi
рини сакдаб крладилар ва шу билан бирга уларнинг умумий
мулки х,ам таркиб топади.
Лгросаноат комбинатлари киш лок хужалик махсулотлари
ни етиштириш, цайта ишлаш ва истеъмолчиларга етказиб бе-
ришгача барча технологик жараёнга хизмат килувчи хужалик
ва корхоналарнинг бирлашуви, бунга Тошкент вилояти Ян-
гийул туманидаги У.Юсупов номли «Халкаобод» агрокомби-
натини мисол килиб курсатиш мумкин. Бу ерда мева, богцор-
чилик, узумчилик, сабзавотчилик хужаликлари билан вино
ва консерва заводлари кушилиб, кишлок; хужалик махсулот
ларини
етказиш, цайта ишлаш, сотиш
бир кулга олинган.
Агробизнес турига кунгилли ва пайчилик асосида ташкил этил-
ган турли хил уюшма ва иттифокдарни хам киритиш мумкин.
Агробизнесда хам фойда олиш бизнеснинг асосий максади
булади, аммо у агробизнесда, ер ресурс сифатида ишлатил-
ганлиги учун
рента
деб аталади.
Рента ерни ишлатишдан топилган фойданинг бир кисми .
булиб, уни
ер эгаси
олади. Ер ноёб ресурс сифатида мулкдор-
лар томонидан эгаллаб олинганлиги учун унинг эгасига хак,
гуланади, бу эса рентани ташкил этади. Рентанинг манбаи
ердан олинадиган фойда булиб, бу ерни ишлатувчи тадбир-
кор билан ер эгаси уртасида таксимланиб, унинг бир кисми
тадбиркор фойдаси булади, бошка кисми ер эгасига рента
тарикасида ердан олинган даромад хисобланади. Рентанинг
(даромаднинг) микдори ернинг сифатига, яъни тупрокнинг
унумдорлигига, ер участкасининг каерда (бозорга якин, узок-
•.лигига) жойлашувига, ерда турли коммуникациларнинг (ка-
наллар, электр ва газ таъминоти шохобчалари сув таъмино-
ги, алока воситалари, йулларнинг) мавжудлигига боглик була-
ци. Ер ута мухим ва чекланган ресурс булганлиги туфайли унга
галаб ортиб боради, чунки дехкончилик, ундирувчи саноат,
уй-жой, йул-транспорт курилиши кенгайиб боради.
Маълумки ерни янгидан ишлаб чикариб, яратиб булмай-
ци, шунинг учун хам ер таклифи йук ва у мутлоко
ноэластик
- узгармайдиган булади, бу эса ерга талабнинг тухтовсиз ошиш
гаъсирида рентани доимо узлуксиз усиб боришига сабаб булади.
Айникса бу йирик шахарларда куп кузатилади.
Аслида рента тулови ер хусусий мулк булган жойда ижара
хдки шаклида булади, ер давлат мулки булган жойларда эса
-104
-
www.ziyouz.com kutubxonasi
Do'stlaringiz bilan baham: |