Maxsus son [2]. 022 O‘zbekiston qishloq va suv xo‘jaligi


( Кузги буғдой ҳосилдорлигига навдор уруғлар фракциялари ва



Download 3,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/196
Sana29.09.2022
Hajmi3,43 Mb.
#850721
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   196
Bog'liq
махсус сон 2

(
Кузги буғдой ҳосилдорлигига навдор уруғлар фракциялари ва 
озиқлантиришнинг таъсирини назарий таҳлили
)


Maxsus son [2]. 2022
7
O‘ZBEKISTON QISHLOQ VA SUV XO‘JALIGI
Жадвал.
Кузги буғдойнинг “Ғозғон” нави дала унувчанлигига навдор уруғлари фракциялари ва озиқлантиришнинг 
таъсири, % (2015-2017-йилларда ўртачаси)

Кўрсаткичлар
Тажриба
вариантлари,
навдор уруғлари
фракциялари, мм
Лаборатория
унувчанлиги,
%
Экилган
уруғлар
сони,

2
/дона
Уруғнинг униб чиқиш 
тезлиги, 1м
2
/дона
Дала 
унувчан-
лиги,
%
М±
m
Юқори 
фракцияли 
навдор 
уруғлар дала 
унувчанлиги 
таъсирининг 
устуворлиги
6
кундан 
кейин
7
кундан
кейин
8
кундан
кейин
NPK қўлланилмаганда (st)
1
I
вариант 2,8х20
98,0
500
415
418
421
84,2
+3,2
2
II
вариант 2,5х20
96,0
500
412
414
416
83,2
+2,2
3
III
вариант 2,2х20
94,0
500
408
409
410
82,0
+1,0
4
IV
вариант 2,2х20
90,0
500
402
404
405
81,0
+0,0
NPK тавсия этилган меъёр ва нисбатда қўлланилганда ( N
180
P
90
K
60
)
1
I
вариант 2,8х20
98,0
500
416
418
422
84,4
+3,2
2
II
вариант 2,5х20
96,0
500
413
414
417
83,4
+2,0
3
III
вариант 2,2х20
94,0
500
409
410
411
82,2
+1,0
4
IV
вариант 2,2х20
90,0
500
403
405
407
81,4
0,0
NPK тавсия этилган меъёр ва нисбатдан оширилиб қўлланилганда (N
210
P
105
K
70
)
1
I
вариант 2,8х20
98,0
500
416
418
423
84,6
+3,0
2
II
вариант 2,5х20
96,0
500
413
415
416
83,2
+1,6
3
III
вариант 2,2х20
94,0
500
409
411
413
82,6
+1,0
4
IV
вариант 2,2х20
90,0
500
403
404
408
81,6
+0,0
Яъни, уруғ фракциялари пасайишига дала унувчанлиги 
ҳам мутаносиб ҳолда пасайиб бориши кузатилди. 1 м
2
май-
дончага экилган 500 дона ҳар хил катталикдаги (фракция) 
навдор уруғларнинг 402 донадан 416 донагача бўлган қисми 
6 кунда, 404 донадан 418 донагача бўлган қисми 7 кунда, 
405 донадан 423 донагача бўлган қисми 8 кундан кейин 
униб чиққанлиги кузатилди. Далага экилган 500 дона навдор 
уруғдан униб чиққанлари 6 кунда 13-14 таси униб чиқмаган 
бўлса, саккизинчи кунда униб чиққан уруғларнинг дон 
фракциялари бўйича фарқланиши 15-16 донагача бўлиши 
кузатилди. Бундай ҳолат турли катталикдаги ва оғирликдаги 
навдор уруғларнинг униб чиқиши жараёнида уруғлар фрак-
циялари юқори бўлишининг дала унувчанлигига таъсири 
кучли бўлишини кўрсатади. Бироқ, ҳар қандай ҳолатларда 
ҳам юқори фракцияли уруғлик донларнинг дала унувчанлиги 
юқори бўлади. Кузги юмшоқ буғдойнинг маҳаллий “Ғозғон” 
нави дала унувчанлигига навдор уруғлари фракциялари 
ва озиқлантиришнинг таъсирини ўрганар эканмиз, уруғнинг 
дала шароитида унувчанлигига ижобий таъсирининг гувоҳи 
бўламиз. Кузги буғдойнинг “Ғозғон” нави дала унувчанлигига 
навдор уруғлари фракциялари таъсирида дала унувчанлиги 
дон фракциялари катталигига мутаносиб ҳолда 84,6% дан 
81,0% гача пасайиб бориши кузатилди. Ушбу фарқ юқори 
фракцияли донларда (2,8х20 мм) 3,0-3,2% ташкил этгани 
ҳолда энг кичик фракцияли уруғлик донларда (2,2х20 мм) 
1,0% гача пасайиб бориши кузатилди. Юқори фракцияли 
кузги буғдой уруғлик донлари минерал ўғитларнинг тавсия 
этилган (P
90
K
60
) меъёри қўлланилган донда минерал ўғитлар 
қўлланилмаган назорат вариантига нисбатан 0,2; минерал 
ўғитларнинг оширилган (P
105
K
70
) меъёри қўлланилганда 
0,4% гача дала унувчанлиги ошиши кузатилди. Демак, кузги 
юмшоқ буғдойнинг “Ғозғон” нави навдор уруғларининг дала 
унувчанлиги дон фракциялари катталигига мутаносиб ҳолда 
ўзгариб бориб, юқори фракцияли донлар ҳисобига 3,0-3,2% 
гача уруғни экиш билан бирга қўлланилган фосфорли (P
90
-
105

ва калийли (K
60
-
70
) ўғитларнинг тупроқ эритмаси концентраци-
ясини ошириш ҳисобига 0,2-0,4% гача юқори бўлади.

Download 3,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   196




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish