Мавзу: Валюта курси


Тулов ва хисобларига таъсир килувчи омиллар ва унинг дефинетига архам бериш усуллари



Download 0,97 Mb.
bet47/54
Sana21.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#23001
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   54
Bog'liq
“Халкаро валюта кредит муносабатлари

Тулов ва хисобларига таъсир килувчи омиллар ва унинг дефинетига архам бериш усуллари.
Тулов балансига таъсир килувчи омиллар куйидагилардан иборат:
Мамлакатнинг жахон ташки савдосидан урнинг узгариши. хозирги кунда купчилик мамлакатларда тулов баланси жорий операциялар булимининг 65-75 % и ташки савдо операцияларига туери келади. хамон ташки савдо мамлакатга хорижий валюталарни келишини таъминловчи асосий канал булиб колмакда. Лекин ш-унака килиш лозимки кейинги ун йилликлардан капитал ва кредитларнинг узиши ташки савдо операцияларининг усишидан юкори булмокда. Мамлакатнинг жахон иктисодиётидаги мавкейининг пасайиши мамлакатга кириб келаётган экспорт тушумларининг камайишига сабаб булади. Натижада тулов баланси ахволи ёмонлашади.
Масалан: 1947 йилда АКШ тулов баланси 10 миллиярд. Доллар микдорида ижобий колдикка эга эди. Чунки II жахон урушидан кейин жахон бозорида АКШ товарлари билан ракобат киладиган товарлар йук эди. Бу борада АКШнинг кучли ракобатчилари булган Германия ва италия урушда маелуб булган эди. Хозирги кунда АКШ узининг юксак мавкеини халкаро савдода йукотиб куйган. Факат иккита товар пазицияси буйича АКШнинг гегемонлиги сакланиб турибди:

  1. Самолётсозлик

  2. кишлок хужалик машинасозлиги

хicирги кунди АКШ савдо баланси катта дефицитга эга. Дефицитнинг циллик микдори 60-70 миллиард доллар ташкил килади. Масалан: АКШдаги хар 4 машинадан бир Япон машиналарига туери келади.

Сиёсий омил.


Урушлар, ревалюция ва давлат тунтаришлари натижасидан тулов баланси ахволи ёмонлашади ёки мамлакатга нуфузли шахснинг хокимият тепасига келиши тулов баланси ахволини яхшилайди
Масалан: 1980 йил Туреут Узолнинг хокимият тепасига келиши Туркияга нихоятда куп микдордан портфелли инвестицияларни кириб келишига сабаб булган. Мамлакатда давлат тунтаришини булиши хорижий капитални кириб келишига салбий таъсир килади. Мавжуд кредит линиялари ёпиб куйилади.
Инфлация натижасида товарлар бахоси ошади, чунки товар кийматининг асосий кисмини ташил килувчи хом ашё ва материаллар киймати ва иш хаки харажатлари ошади. Натижада товарларнинг бахоси уларнинг ракобат бардошлигини пасайтириб куйяди. Товарларнинг сотилиши хажмининг кискаришидан экспорт тушуми камаяди.
Миллий даромад.
Миллий даромад деганда ушбу мамлакат резидентлари олган товар ва хизматлар ишлаб чикариши натижасида олган иш хаклари, девидентлари, фоизларининг жами суммаси тушунилади.
Индивидуал ва умуммиллий истеъмол хамма товар ва хизматлар буйича шу мамлакат резидентларининг даромадига боглик булади. Бундан шундай хулоса килиш мумкинки, шу даромадларнинг усиши миллий товарлар истеъмолининг усишига ва унинг оркасидан эса импорт товарларининг истеъмолининг усишига олиб келади. Миллий даромад яхшилаш борасидаги программаларни амалга ошириш бу тулов балансининг дефицитини келтириб чикариши мумкин.
Миллий даромад усишини секинлаштириш ва хатто тухтатиш мамлакат тулов баланси ахволи яхшиланади.
Иктисодиётнинг “кизиб кетиши” ва миллий даромаднинг усиши натижасидан юага келадиган тулов балансининг дефицентига оддий йул билан бархам берилади, яъни мамлакат миллий банки томонидан чет эл валюта резервларини сотишдир.
Бу йилни 70-йилларда АКШ ва Буюк Британия усиб бораётган тулов баланси дефицитини усишини тухтатиш учун куп куллаган.
Бу коида хар доим туери келавермайди. Масалан, Германия урушдан кейинги даврда иктисодий усиши булган билан унинг тулов баланси актив сльдога эга булган. Ушбу холат катор омиллар оркали тушунтилиади:
Биринчидан, хозирги вактда алохида мамлакатларнинг миллий иктисодиёти бир маромда ривожланмокда
Иккинчидан, миллий даромад усиши билан юзага келадиган салбий сальдо Марказий банклар таъсир киладиган бошка макроиктисодий курсаткичлар оркали копланади.
Бу карама-карши тушунтиришлар у иктисодий усиш холатида юзага келадиган тулов балансининг дефицити сабабини монетор назария шундай тушунтиради, даромад усишини уни пул маблаелари билан молиявий воситалар чикариш билан таъминлаш эмас (пул массаси чикариш билан эмас ) балки чет эл тулов воситаларига эга булиб талабни кондиришдир.
Бу холат тулов балансининг 2 булимидан келиб чикади.

  1. Товар ва хизматлар харакати баланси.

  2. Капиталлар характи баланси.

Фоиз ставкаларининг узгариши.
Фоиз ставкаларининг хажми кредит бериш шартини аниклайди.
Агар фоиз ставкалари юкори булса, кредит бериш шартлари “каттик” булади. Агар фоиз ставкалари паст булса, кредитбериши шартлари “эркин, озод” (“либерал”) булади.
Жахон хужалигида жисмоний кисми уз маблаеларини ликвид активлар шаклида саклайди, яъни кайси мамлакатда фоиз ставкаси юкори булса6 шу мамлакатда жойлаштиради. Бу ерда кредит каерда юкори фоиз булса, шу ерга жойлаштиради.
Фоиз ставкаларнинг усиши факат инфляция жараёни билан эмас балки реал молиявий кушилмаларга тулганидан фоиз ставкаларининг усиши билан тушунтирлади.
Масалан, АКШ да фоиз ставкалари Англияга нисбатан юкори булса6 инглизлар фунтни, сотиб доллар оладилар ва америка акцияларини сотиб олиб, АКШ иктисодиётига куядилар. Бунинг натижасида халкаро молия бозорда долларга талаб ошади ва фунтнинг курси тушади. Бундан шундай хулоса килиши мумкин, фоиз ставкаларининг усиши ёки пасайиши, доллар курсининг узгаришида асосий ролни уйнайди.
Тажрибада курсатилишича, фоиз ставкаларининг (АКШ да) ошиши хам, долларга булган бошланеич талабга нисбатан камрок булади. Ухбу холат иктисодий адабиётларда курснинг “бирламчи” ва “иккиламчи” узгариши номини олган.
Долларга булган талабнинг ошиши кушимча экспортни юзага келтиради, бу эса уз навбатда тулов балансининг ижобий усишга таъсир килади.
Фоиз ставкасини тулов баланси оркали миллий даромадга боеласак, куйидагиларни куриш мумкин. Фоиз ставкаларини усиши, одатда доллар етишмаслигини юзага келтиради, бунинг натижасида инвестиция фаолияти камаяди, ишлаб чикариш пасаяди ва шулар билан биргаликда импорт камаяди. Натижадаэса тулов баланс яхшиланади.
Фоиз ставкаларининг пасайиши эса назарияга асосан тескари холатни юзага келтиради.
Хулоса килиб айтганда, фоиз ставкаларининг ошиши тулов балансининг холатининг яхшилайди, бу холатда бир нарсани аник хисобга олиш керак. Бунда факат киска муддатли холатлар курилди. Агар фоиз ставкаларининг ошиши узок муддатларда курилса, бу узок капиталлар окимининг пасайишига олиб келади7 Кейинчалик эса юкори фоизларни ва карзларни тулаш тулов балансининг дефицентининг келтириб чикаради.

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish