Мавзу: Валюта курси


Фоиз ставкалари уртасидаги фарк



Download 0,97 Mb.
bet4/54
Sana21.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#23001
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54
Bog'liq
“Халкаро валюта кредит муносабатлари

Фоиз ставкалари уртасидаги фарк.
Бу омилнинг таъсир этиш 2 та асосий холат билан тушунтирилади. Биринчидан, Мамлакатда фоиз савкаларнинг узгариши капиталнинг халкаро харакатига таъсир курсатади. Фоиз ставкаларини ошириш чет эл капилталининг окиб келишини раебатлантиради. Фоиз ставкаларини пасайтириш эса капитални, жумладан миллий капитални четга окиб кетишини кучайтиради. Капиталларнинг, айникса “иссик” пулларни харакати тулов балансининг нобаркарорлигини кучайтиради. Иккинчидан, фоиз ставкалари ссуда капиталлари бозоридаги ва валюта бозордаги операцияларга таъсир курсатади. Банклар опперациалари амалга ошираётганда фойдани купрок олиш максадида миллий бозордаги ва жахон бозоридаги фоиз ставкалари уртасидаги фарккa nтавкалари диккaт эътиборни каратдилар. Банклар чет эл ссуда капиталлари бозоридан орзонрок, паст фоизларда кредит олишни мулжаллайди, ва агар миллий кредитбозорида фоиз ставкалариюкори булса, чет эл валютасини жамеаришни мулжаллайди. Фоиз ставкаларини валюта курсига таъсири туерисида куйидаги факт мавжуд: 80-йиллар 1-ярмида АКШ хукумати фойиз ставкаларини ошириб чет эл капиталини олиб келишга ва доллар курсини оширишга ва бошка валюталар курсини пасайишига эришган эди. 80-йиллар урталарида эса АКШ хукумати иктисодий усишни раебатлантириш максадида ва товар экспортини раебатлантириш максадида банк фойиз ставкалари ва доллар курсини пасайтирдилар.


Инфляция даражаси.
Валютани харид килиш кoaвати валюта курсини узига хос уки хисобланади. Шунинг учунхам мамлакатдаги инвляция даражаси валута укрсига таъсир этади. Инфлация жаражаси канча юкори булса, шунча валюта курси паст булади,бунда бошка омиллар таъсир этмаса.
Инфляция усиши харид килиш кувватини пасайишига ва валюта курсини пасайиш ананасига эга булишига сабаб булади.валюта курсини узгасишини ифлация даражасига бохликлигига айникса товар, хизмат ва капиталларнинг халкаро алмашувини катта хажмига эга булган давлатларда юкорирокдир.
Валюта курси динамикасини ифляция даражаси билан узаро богликлиги инпорт бахолари орасида курсни хисоблашда намаоён бклади. Жахон бозори нархлари узида байналмилал кийматининг пулдаги ифодасини акс эттиради. Импорт бахоларини хам валюта курсини узгариши билан боглик. Ички савдода ва экспортда улгуржи сотиш хажми юкори булган мамлакатда, шу жумладан саноати ривожланган мамлакатларда улгуржи бахолар индекси кабул килинган ва кулланади. Бошка мамлакатларда эса бу индексга купгина экспорт килинадиган товарлар кимайди.
Чакана нархлар индекси купрок хизматларга нисбатан кулланилади. Хулоса шунга олиб келадики миллий пул бирликларининг курсларини тенглахтириш уларнинг валюталарини реал сотиб олиш кобилиятига мос холда олиб борилади. Реал валюта курси коминал валюта курсини уз мамлакатида ихлаб чикарилган товарлар бохосини хорижий товарлар базасига нисбатан чиккaн натижага купайтириш билан аникланади. Бу шунинг учун зараурки, халкаро хисоб китоблар ташки иктисодий алокалар катнашчиларини зарур чет эл валютасини сотиб олиш-сотиш йули билан амалга оширилади.
Валюта бозорини фаолияти ва валюта бирдасидаги валюта операциялари.
Агар бирор бир валютанинг курси пасайиш тенденциясига эга булса, у холда фирма ва банклар уз вактида уни баркарор валюта сотадилар, ва бу холат хаиф валютани позициасини ёмонлаштиради. Валюта бозорлар иктисодий ва сиёсий узгаришларга, кундалик тебтанишига тезда мослашган холда фаолият юритадилар ва “Иссик” пулларни хакракатга ва валюта операцияларини амалга ошишига имконият яратиб берадилар.
Евробозорда ва халкаро хисоб-китобларда валютадан фойдаланиш даражаси. Вадюта кур сини узгартиришга уни халкаро хисоб-китобларда фойдаланиш даражаси хам тасир курсатади. Расмий статистик маълумаотларга кура, хозирги кунда бир кунлик халкаро валюта операциаларининг 40 %дан АКШ долларида амалга оширилмокда, автобанкларнинг 60-70 %и АКШ долларида амалга оширилади. 80-йиллар бошида халкаро туловларнинг 55 %и, нефть буйича хисоб-китобларнинг 86-90 %и, ташки к§арзлар буича 70 %и АКШ доллари улушига туери келган. Бухолат ривожланаётган мамлакатларга айникса купрок тегишли булган. Шунинг учун хам давлатларнинг кар туловларини ошириш, нефть бахосини ошириш АКШ доллари курсини унинг сотиб олиш тушганда хам ошишига олиб келади.

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish