Мавзу: Тугунакмевали экинларнинг аҳамияти. Картошка биологияси ва



Download 6,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/9
Sana04.02.2023
Hajmi6,9 Mb.
#907874
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
9 - мавзу туганакмевалар

намликка 
талабчан
бўлиши 
билан 
бирга, 
қурғоқчиликка ҳам нисбатан чидамлидир. Қурғоқчилик – тупроқ ва 
ҳаво намлиги етишмаслиги бошланиши билан картошка туганаклар 
ҳосил қилишдан тўхтайди, аммо у нобуд бўлмайди, қурғоқчилик 
ўтиб кетгандан сўнг у туганак ҳосил қилишни давом эттиради
бунда ҳосилдорлиги кескин камайиб, уни сифати пасаяди. 



Картошканинг транспирация коэффициенти 400-500. 25-30 
т/га тугунак ҳосили олиш учун 2000-12000 т/га сув сарфланади. 
Иссиқ кунлари бир туп ўсимлик бир суткада 4 литр сув 
буғлатади. 

Картошка 
тупроқдаги озиқ минерал моддаларга 
нисбатан талабчандир. Бир тонна туганакмева ва тегишли поя-
барг етиштириш учун 6,2 кг азот, 2 кг фосфор ва 8 кг калий 
жами 16,2 кг сарфлайди. 

Картошка 
донадор, юмшоқ, ҳаво аэрацияси яхши 
тупроқларда кўп ҳосил беради. Механик таркиби оғир, бўз 
тупроқларда, енгил қумоқ ва қумлоқ тупроқдагиларга нисбатан 
ѐмон ўсади, бундай ерларда мўл ва сифатли ҳосил етиштириш 
учун экишдан олдин ерни юмшатиб туриш керак.


Картошканинг «Ақраб», «Зарафшон», «Тўйимли», 
«Умид-2», «Хамкор» 1150, Кўксарой маҳллий навлари, ва 
йигирма учдан ортиқ чет эл навлари: «Романа», «Сантэ», 
«Диамант», «Пикассо» ва бошқа навлари бор. 
Хўжалик аҳамиятига кўра картошка навлари тўрт 
гуруҳга – озиқ-овқатга ишлатиладиган, хашаки, техникавий 
ва ҳар хил мақсадларда фойдаланадиган универсал 
картошкаларга бўлинади. 
Картошка пишиб етилишига қараб: тезпишар (60-65 кун), 
эртаги-ўртаги (70-80кун), ўртапишар (90-100), ўртаги-кечки 
(110-120кун) ва кечпишар (130-150кун). 


Картошканинг айниши. 

Картошканинг айниши одатда ташқи ноқулай экологик шароит ҳамда 
турли хилдаги вируслар таъсирида нав хусусиятларини ѐмонлаштириш 
ҳамда ҳосил сифатини пасайтириш ва уни кескин камайтиришга олиб 
келади. Айниган картошка ўсимлиги баргларида хлорофилл доналари 
кескин камаяди, фотосинтез ҳамда транспирация жараѐни сусаяди, 
касалликларга бардош бера олмайди, ҳосилда товарбоп туганаклар 
миқдори камаяди ва шу билан бирга унинг мазаси ўзгаради. 

Марказий Осиѐда ўстириладиган картошкаларда Х,К,У,S ва бошқа 
вируслар борлиги аниқланган. Картошка алоҳида вируслардан ѐки 
уларнинг инфекциялардан, айниқса, қаттиқ зарарланади. Картошка 
ўсимлигини айниганлиги турли кўринишда намоѐн бўлади. Жумладан, 
барглари бўртиб қолади, майдалашади, жигарранг тусга кириб 
дағалашади, поядаги бўғин оралиги узайиб кетади ва тупдаги поялар 
сони кескин кўпайиб кетади. 



Download 6,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish