Мавзу: Сирдарё дарёсини 132-гидропости буйича сувни уртача сарфини



Download 0,79 Mb.
bet13/17
Sana21.10.2022
Hajmi0,79 Mb.
#854985
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   17
Bog'liq
karim

Сув истеьмол хажмини
1. Йирик шохли корамол учун:
1=3 % , 2=5 %
Хозирги замон.
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 =8120*100*365/1000/1000000


Якин келажак.
Чйшк2010 = Ч2006 +((Ч2006 * 1 )*4) = 8120+((8120*0,03)*6)=9582


W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 =9582*100*365/100/1000000=0,349


Узок келажак.
Ч2020 = Ч2010 + ((Ч2010 * 2 )*10) =9582+(9582*0,05)*10=14373

W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 14373*100*365/1000/1000000=0,524



2.Паррранда учун
Хозирги замон.
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 224000*1*365/100/1000000=0.081


Якин келажак.
ЧП2010 = Ч2006 +((ЧП2006 * 1 )*4) = 224000+(224000*0,030*4=250880


W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 250880*1*/1000/1000000=0.091


Узок келажак.
ЧП2020 = ЧП2010 + ((ЧП2010 * 2 )*10) = 250880+(250880*0,050*10=376320


W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 =376320*1*365/1000/1000000=0,137



  1. Куйлар учун.

Хозирги замон.
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 54140*10*365/1000/1000000=0.197


Якин келажак.
ЧК2010 = Ч2006 +((ЧК2006 * 1 )*4) = 54140+(541408*0,03)*4=60636,8


W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 60636,8*10*365/1000/1000000=0.221


Узок келажак.
ЧК2020 = ЧК2010 + ((ЧК2010 * 2 )*10) = 60636,8+((60636,8*0.05)*10=36955,2


W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 36955,2*10*365/1000/1000000=0,134


Чорвачиликда сув истеъмоли ва окава сув хажми
12 - жадвал





Чорва моллари

Чорва сони

Сув истеъмоли

Окава сув хажми
Млн м3/йил

Жумладан

Меъёри л/сут

Хажми
Млнм3/йил

%

Дарёга ташлаш

%

Тозалаб сугоришга

1. Хозирги замон

1

Й.Ш.К.

8120

100

0,296

0,236

50

0,116

50

0,118

2

Парранда

224000

1

0,081

0,064

50

0,032

50

0,032

3

Куйлар

54140

10

0,197

0,157

50

0,078

50

0,078




Жами:







Σ=0,574

Σ=0,457













2. Якин келажак

1

Й.Ш.К.

8120

100

0,349

0,279

25

0,069

75

0,209

2

Парранда

224000

1

0,091

0,072

25

0,018

75

0,054

3

Куйлар

54140

10

0,221

0,176

25

0,044

75

0,132




Жами:







Σ=0,661

Σ=0,527













3. Узок келажак

1

Й.Ш.К.

8120

100

0,524

0,419

0

0

100

0,419

2

Парранда

224000

1

0,137

0,109

0

0

100

0,109

3

Куйлар

54140

10

0,134

0,107

0

0

100

0,107




Жами:







Σ=0,795

Σ=0,635













Чоравчиликда сув истеъмолини 80% ни оқова сув ташкил қилади.
Чорвачиликда сув истеъмоли, окава сув ва кайтмас сув хажмлари режими.


13 – жадвал

Хисоблаш даврлари

Йиллик хажм
млн м3/йил

Ойлар

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

1. Сув истеъмол килиш




100%

7

7

7,5

7,5

9

11

11

10,5

7,5

7,5

7,5

7

Хозирги замон

0,574

0,401

0,401

0,43

0,43

0,516

0,063

0,063

0,060

0,043

0,43

0,43

0,401

Якин келажак

0,661

0,462

0,462

0,495

0,495

0,594

0,072

0,072

0,069

0,495

0,495

0,495

0,462

Узок келажак

0,795

0,556

0,556

0,596

0,596

0,715

0,087

0,087

0,083

0,596

0,596

0,596

0,556

2. Окава сув чикариш




100%

7

7

7,5

7,5

9

11

11

10,5

7,5

7,5

7,5

7

Хозирги замон

0,457

0,319

0,319

0,342

0,342

0,411

0,050

0,050

0,047

0,342

0,342

0,342

0,319

Якин келажак

0,527

0,368

0,368

0,395

0,395

0,474

0,057

0,057

0,055

0,395

0,395

0,395

0,368

Узок келажак

0,635

0,444

0,444

0,476

0,476

0,571

0,069

0,069

0,066

0,476

0,476

0,476

0,444

3. Кайтмас сувлар

Хозирги замон

0,117

0,081

0,081

0,087

0,087

0,105

0,012

0,012

0,012

0.087

0,087

0,087

0,081

Якин келажак

0,134

0,093

0,093

0,1

0,1

0,12

0,014

0,014

0,014

0.1

0,1

0,1

0,093

Узок келажак

0,16

0,112

0,112

0,12

0,12

0,144

0,017

0,017

0,017

0,12

0,12

0,12

0,112

3.4. Сугорма дехкончилик.
1. Кишлок хужалик экинларига сув бериш тартибини белгилаш.
Кишлок хужалик экинларига сув бериш тартиби - маьлум тупрок,гидрологик, иклим ва агротехника шароитларида усимлик учун зарур булган соф хаво ва озикланиш тартибларини таьминлайдиган сув бериш муддатлари, меьёрлари ва сув бериш даврларининг мажмуаси тушинилади.
Сув бериш меьёри (м3) деб, 1 гектар майдонга бир марта сув беришда сарфланган сув микдорига айтилади, бирлиги м3/га.
Сув беришнинг умумий меьёри ёки мавсумий сув бериш меьёри (М) деб, сугориладиган 1 гектар майдонга мавсум давомида бериладиган умумий сув микдорига айтилади ва куйдагича аникланади.
n
М = м12+…+мn = мi, м3 /га
i=1
Бу ерда. м1, м2, м3, …мn - Сув бериш меьёрлари; м3 /га.
Сув бериш тартиби сугориладиган майдоннинг табиий – хужалик шароитига ва экин турига боглик булади:
Иклим шароити – хавонинг харорати ва намлиги, атмосфера ёгинлари микдори ва унинг вакт буйича таксимланиши, бугланиш жадаллиги.
Тупрок шароити – механик таркиби, сув – физик хоссалари, унумдорлиги, шурланиш даражаси ва тури, тупрок донадорлиги.
Гидрагеологик шароитлар – сизот сувлар (с.с) сатхининг жойлашиш чукурлиги ва унинг шурлиги, с.с нинг окиб келиши ва кетиш шароитлари, унинг сатхи ва шурланиш микдорларининг вакт буйича узгариб туриш динамикаси.
Хужалик - иктисодий шароити – кулланиладиган агротехника, сугориш ва сув бериш усуллари, сув захиралари билан таъминланганлиги.
2.Кишлок хужалик экинларининг сув истеьмоли куйдаги усуллар билан аниклаш мумкун:
1). Назарий-бугланиш ва инергия физикаси конуниятларига асосланган холда;
2). Метеоралогия - бунда сув истеьмоли хавонинг харорати ва нисбий намлиги билан узвий богланишда булади.
3). Эмперик - бунда сув истеьмоли микдори эмперик богланишлар буйича аникланади.
Кишлок хужалик экинларига сув беришнинг умумий меьёри куйидаги эмперик богланиш буйича аникланади.

М = 10 * К1 * К2 * (Е * О), м3/га


Бу ерда;
М - сув беришнинг умумий меьёри.
Е - экинни усиш давридаги сув бугланиши; мм.
О - шу даврдаги ёгинлар йигиндиси. Мм.
К1 –етиштирилаётган экин турига боглик каэффиценти.
К2 - гидрагеологик ва тупрок - мелеоратив шароитларга боглик каэффицент.

Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish