Сув истеьмол хажмини
1. Йирик шохли корамол учун:
1=3 % , 2=5 %
Хозирги замон.
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 =8120*100*365/1000/1000000
Якин келажак.
Чйшк2010 = Ч2006 +((Ч2006 * 1 )*4) = 8120+((8120*0,03)*6)=9582
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 =9582*100*365/100/1000000=0,349
Узок келажак.
Ч2020 = Ч2010 + ((Ч2010 * 2 )*10) =9582+(9582*0,05)*10=14373
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 14373*100*365/1000/1000000=0,524
2.Паррранда учун
Хозирги замон.
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 224000*1*365/100/1000000=0.081
Якин келажак.
ЧП2010 = Ч2006 +((ЧП2006 * 1 )*4) = 224000+(224000*0,030*4=250880
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 250880*1*/1000/1000000=0.091
Узок келажак.
ЧП2020 = ЧП2010 + ((ЧП2010 * 2 )*10) = 250880+(250880*0,050*10=376320
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 =376320*1*365/1000/1000000=0,137
Куйлар учун.
Хозирги замон.
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 54140*10*365/1000/1000000=0.197
Якин келажак.
ЧК2010 = Ч2006 +((ЧК2006 * 1 )*4) = 54140+(541408*0,03)*4=60636,8
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 60636,8*10*365/1000/1000000=0.221
Узок келажак.
ЧК2020 = ЧК2010 + ((ЧК2010 * 2 )*10) = 60636,8+((60636,8*0.05)*10=36955,2
W= Ч * N * 365 / 1000 /1000000 = 36955,2*10*365/1000/1000000=0,134
Чорвачиликда сув истеъмоли ва окава сув хажми
12 - жадвал
№
|
Чорва моллари
|
Чорва сони
|
Сув истеъмоли
|
Окава сув хажми
Млн м3/йил
|
Жумладан
|
Меъёри л/сут
|
Хажми
Млнм3/йил
|
%
|
Дарёга ташлаш
|
%
|
Тозалаб сугоришга
|
1. Хозирги замон
|
1
|
Й.Ш.К.
|
8120
|
100
|
0,296
|
0,236
|
50
|
0,116
|
50
|
0,118
|
2
|
Парранда
|
224000
|
1
|
0,081
|
0,064
|
50
|
0,032
|
50
|
0,032
|
3
|
Куйлар
|
54140
|
10
|
0,197
|
0,157
|
50
|
0,078
|
50
|
0,078
|
|
Жами:
|
|
|
Σ=0,574
|
Σ=0,457
|
|
|
|
|
2. Якин келажак
|
1
|
Й.Ш.К.
|
8120
|
100
|
0,349
|
0,279
|
25
|
0,069
|
75
|
0,209
|
2
|
Парранда
|
224000
|
1
|
0,091
|
0,072
|
25
|
0,018
|
75
|
0,054
|
3
|
Куйлар
|
54140
|
10
|
0,221
|
0,176
|
25
|
0,044
|
75
|
0,132
|
|
Жами:
|
|
|
Σ=0,661
|
Σ=0,527
|
|
|
|
|
3. Узок келажак
|
1
|
Й.Ш.К.
|
8120
|
100
|
0,524
|
0,419
|
0
|
0
|
100
|
0,419
|
2
|
Парранда
|
224000
|
1
|
0,137
|
0,109
|
0
|
0
|
100
|
0,109
|
3
|
Куйлар
|
54140
|
10
|
0,134
|
0,107
|
0
|
0
|
100
|
0,107
|
|
Жами:
|
|
|
Σ=0,795
|
Σ=0,635
|
|
|
|
|
Чоравчиликда сув истеъмолини 80% ни оқова сув ташкил қилади.
Чорвачиликда сув истеъмоли, окава сув ва кайтмас сув хажмлари режими.
13 – жадвал
Хисоблаш даврлари
|
Йиллик хажм
млн м3/йил
|
Ойлар
|
I
|
II
|
III
|
IV
|
V
|
VI
|
VII
|
VIII
|
IX
|
X
|
XI
|
XII
|
1. Сув истеъмол килиш
|
|
100%
|
7
|
7
|
7,5
|
7,5
|
9
|
11
|
11
|
10,5
|
7,5
|
7,5
|
7,5
|
7
|
Хозирги замон
|
0,574
|
0,401
|
0,401
|
0,43
|
0,43
|
0,516
|
0,063
|
0,063
|
0,060
|
0,043
|
0,43
|
0,43
|
0,401
|
Якин келажак
|
0,661
|
0,462
|
0,462
|
0,495
|
0,495
|
0,594
|
0,072
|
0,072
|
0,069
|
0,495
|
0,495
|
0,495
|
0,462
|
Узок келажак
|
0,795
|
0,556
|
0,556
|
0,596
|
0,596
|
0,715
|
0,087
|
0,087
|
0,083
|
0,596
|
0,596
|
0,596
|
0,556
|
2. Окава сув чикариш
|
|
100%
|
7
|
7
|
7,5
|
7,5
|
9
|
11
|
11
|
10,5
|
7,5
|
7,5
|
7,5
|
7
|
Хозирги замон
|
0,457
|
0,319
|
0,319
|
0,342
|
0,342
|
0,411
|
0,050
|
0,050
|
0,047
|
0,342
|
0,342
|
0,342
|
0,319
|
Якин келажак
|
0,527
|
0,368
|
0,368
|
0,395
|
0,395
|
0,474
|
0,057
|
0,057
|
0,055
|
0,395
|
0,395
|
0,395
|
0,368
|
Узок келажак
|
0,635
|
0,444
|
0,444
|
0,476
|
0,476
|
0,571
|
0,069
|
0,069
|
0,066
|
0,476
|
0,476
|
0,476
|
0,444
|
3. Кайтмас сувлар
|
Хозирги замон
|
0,117
|
0,081
|
0,081
|
0,087
|
0,087
|
0,105
|
0,012
|
0,012
|
0,012
|
0.087
|
0,087
|
0,087
|
0,081
|
Якин келажак
|
0,134
|
0,093
|
0,093
|
0,1
|
0,1
|
0,12
|
0,014
|
0,014
|
0,014
|
0.1
|
0,1
|
0,1
|
0,093
|
Узок келажак
|
0,16
|
0,112
|
0,112
|
0,12
|
0,12
|
0,144
|
0,017
|
0,017
|
0,017
|
0,12
|
0,12
|
0,12
|
0,112
|
3.4. Сугорма дехкончилик.
1. Кишлок хужалик экинларига сув бериш тартибини белгилаш.
Кишлок хужалик экинларига сув бериш тартиби - маьлум тупрок,гидрологик, иклим ва агротехника шароитларида усимлик учун зарур булган соф хаво ва озикланиш тартибларини таьминлайдиган сув бериш муддатлари, меьёрлари ва сув бериш даврларининг мажмуаси тушинилади.
Сув бериш меьёри (м3) деб, 1 гектар майдонга бир марта сув беришда сарфланган сув микдорига айтилади, бирлиги м3/га.
Сув беришнинг умумий меьёри ёки мавсумий сув бериш меьёри (М) деб, сугориладиган 1 гектар майдонга мавсум давомида бериладиган умумий сув микдорига айтилади ва куйдагича аникланади.
n
М = м1 +м2+…+мn = мi, м3 /га
i=1
Бу ерда. м1, м2, м3, …мn - Сув бериш меьёрлари; м3 /га.
Сув бериш тартиби сугориладиган майдоннинг табиий – хужалик шароитига ва экин турига боглик булади:
Иклим шароити – хавонинг харорати ва намлиги, атмосфера ёгинлари микдори ва унинг вакт буйича таксимланиши, бугланиш жадаллиги.
Тупрок шароити – механик таркиби, сув – физик хоссалари, унумдорлиги, шурланиш даражаси ва тури, тупрок донадорлиги.
Гидрагеологик шароитлар – сизот сувлар (с.с) сатхининг жойлашиш чукурлиги ва унинг шурлиги, с.с нинг окиб келиши ва кетиш шароитлари, унинг сатхи ва шурланиш микдорларининг вакт буйича узгариб туриш динамикаси.
Хужалик - иктисодий шароити – кулланиладиган агротехника, сугориш ва сув бериш усуллари, сув захиралари билан таъминланганлиги.
2.Кишлок хужалик экинларининг сув истеьмоли куйдаги усуллар билан аниклаш мумкун:
1). Назарий-бугланиш ва инергия физикаси конуниятларига асосланган холда;
2). Метеоралогия - бунда сув истеьмоли хавонинг харорати ва нисбий намлиги билан узвий богланишда булади.
3). Эмперик - бунда сув истеьмоли микдори эмперик богланишлар буйича аникланади.
Кишлок хужалик экинларига сув беришнинг умумий меьёри куйидаги эмперик богланиш буйича аникланади.
М = 10 * К1 * К2 * (Е * О), м3/га
Бу ерда;
М - сув беришнинг умумий меьёри.
Е - экинни усиш давридаги сув бугланиши; мм.
О - шу даврдаги ёгинлар йигиндиси. Мм.
К1 –етиштирилаётган экин турига боглик каэффиценти.
К2 - гидрагеологик ва тупрок - мелеоратив шароитларга боглик каэффицент.
Do'stlaringiz bilan baham: |