Mavzu: Qo‘qon xonligida yer egaligi shakllari. Mundarija


FOYDALANILLGAN ADABIYOTLAR RO`YXATI



Download 89,83 Kb.
bet8/8
Sana12.06.2022
Hajmi89,83 Kb.
#658883
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
qo‘qon yer egaligi

FOYDALANILLGAN ADABIYOTLAR RO`YXATI
Rasmiy adabiyotlar

  1. Эркин ва фаровон, демократик Ўзбекистон давлатини мард ва олижаноб халқимиз билан қурамиз. Ш. Мирзиёевнинг Ўзбекистон Руспубликаси Президенти лавозимига киришиш тантанали маросимига бағишланган Олий Мажлис палаталарининг қўшма мажлисидаги нутқи. Халқ сўзи, 2016 йил 15 декабрь.

  2. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг “Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Тарих институти фаолиятини такомиллаштириш тўғрисида” ги Қарори // Халқ сўзи. 1998 йил 28 июль.

  3. Каримов И.А. Ўзбекистон XXI аср бўсағасида: хавфсизликка таҳдид, барқарорлик шартлари ва тараққиёт кафолатлари // Хавфсизлик ва тараққиёт йўлида. 6-жилд. – Т.: Ўзбекистон, 1998.

  4. I.3. Karimov I.A. Yuksak ma’naviyat – yengilmas kuch. – Toshkent., Ma’naviyat, 2008.

  5. Karimov I. A. O’zbekiston mustaqillikka erishish ostonasida. – Toshkent: O’zbekiston, 2011.

Adabiyotlar

  1. Абдурасулов У. К вопросу о классификации земельного фонда Хивинского ханства (вторая половина XVIII – XIX в.) // O`zbekiston tarixi. –Тошкент., 2006. –№ 2-3. – Б. 83-89;

  2. Абдурасулов У. Вакфная грамота 1778 года как источник по изучению аграрных отношений в Хивинском ханстве // O`zbekiston tarixi. –Тошкент., 2006. –№ 2-3. – Б. 49-57.

  3. Авлоний А. Туркий гулистон ёхуд ахлоқ. – Тошкент.: Ёзувчи, 1993.

  4. Агзамова Г. А. О караванных путях из Хивы в Оренбург // Общественные науки в Узбекистане. – Ташкент, 1991. – №12. – С. 43–48.

  5. Агзамова Г. А. К истории торговли Бухари XVI–первой половини XIX века // Общественные науки в Узбекистане. –Ташкент, 1991. – №9-10-11. – С.56–63.

  6. Агзамова Г. А. Сўнгги ўрта асрлар Ўрта Осиё шаҳарларида ҳунармандчилик ва савдо. – Т., 2000. – 52 б.

  7. Асқаров A. Ўзбекистон тарихи. 1-жилд, – T.: Фан, 1992.

  8. Бобобеков Ҳ.Н. Қўқон тарихи. – Т.: Шарқ, 1996. – 320 б.

  9. Бўриев С. ХХ аср бошларида Шеробод беклигида ер-сув муносабатлари // Тафаккур. – Тошкент., – №2. 2010. – Б.103.

  10. Веселовский Н. И. Очерк историко-географических сведений о Хивинском ханстве от древнейших времен до настоящего. – СПб., 1877. – 364 с.

  11. Веселовский Н. И.. Памятники дипломатических и торговых сношений Московской Руси с Персией. – СПБ., 1890. Т.1. – 453 с.

  12. Веселовский Н. И. Иван Данилович Хохлов – русский посланник в Персии и Бухаре в XVII в // Журнал Министерство народного просвещения. 1891 г. январ. – С. 48–72.

  13. Голубков П. О торговом пути в Среднюю Азию и Индию через Россию. – М., 1847. –15 с.

  14. Гулишамбаров С. О. Всемирная торговля в XIX веке и участие в ней России. –СПб., 1898. – 230 с.

  15. Губаревич-Радобильский А. Экономический очерк Бухары и Туниса. Опыть сравнительного исследования двух систем протектората. – СПб., 1905. – 130 с.

  16. Гулямов Я.Г. К изучению древних водных сооруже­ний в Узбекистане. Изв. АН УзССР, 1955, №2. – С. 42.

  17. Жабборов И. Ўзбек халқ этнографияси. – Тошкент, 1994.

  18. Жувонмардиев А. XVI-XIX асрларда Фарғонада ер-сув масаласига доир. – Т.: Фан, 1965. – 301 б.

  19. Зиё А. Ўзбек давлатчилиги тарихи. – Т.: Шарқ, 2000. – 298 б.

  20. Зиёев Ҳ. З. Тарихнинг очилмаган саҳифалари. – Т.: Шарқ, 2005.–232 б.

  21. Зияева Д. Ҳ. Важные сведения по истории Бухары в мемуарах зарубежных путешественников XIX века. // Тарихий манбашунослик муаммолари. Республика илмий амалий анжумани материаллари. – Т., 2008. – Б. 175–178.

  22. Иванов П. П. Очерки по истории Средней Азии. – Москва., 1958. – С. 182.

  23. Исмаилова Б. Политическая история Бухарского эмирата при Эмире Хайдаре. – Душанбе.: Қонуният. 1999. – 76 с.

  24. Исҳоқов З. Фарғона водийси анъанавий деҳқончилик маданияти. – Тошкент., Yangi nashr, 2011. – 144 б.

  25. Йўлдошев М.И. Хива хонлигида феодал ер эгалиги ва давлат тузилиши. – Тошкент., 1959. – 350 б.

  26. Курц Б. Г. Сочинение Кильбургера о русской торговле в царствование Алексея Михайловича. – Киев. 1915. – 606 с.

  27. Лебедев Д. М. География в России XVII века. –М–Л., 1949. –233 с.

  28. Лунин Б.В. История Узбекистана в источниках. Узбекистан в сообщениях путешественников и учёных 20-80-е годы XIX в. – Ташкент.: Фан, 1990. – 192 с.

  29. Мавлонов Ў., Маҳкамова Д. Маданий алоқалар ва савдо йўллари. –Т.: Академия, 2004. – 122 б.

  30. Мавлонов Ў.М. Марказий Осиёнинг қадимги йўллари: шаклланиши ва ривожланиш босқичлари. – Т.: Akademiya, 2008. – 432 б.

  31. Михалева Г. А. Торговые и посольские связи России со среднеазиатскими ханствами через Оренбург (вторая половина XVIII–первая половина XIX в.) – Т., Фан, 1982. – 92 с.

  32. Михалева Г. А. Узбекистан в XVIII– первой половине XIX века. Ремесло, торговля, пошлин. – Т.: Фан, 1991. – 112 с.

  33. Моргуненков Ф. Использование свободных водно-земельных ресурсов в Туркестане, Хиве и Бухаре // «Вестник ирригации», 1923. №3, 4. – С. 3

  34. Мукминова Р. Г. Очерки по истории ремесла в Самарканде и Бухаре в XVI веке. – Т.: Фан, 1976. – 233 с.

  35. Мунис чамани. Методик-библиографик қўлланма. – Тошкент., 2008.

  36. Муҳамаджонов А.Р. Ўзбекистоннинг қадимги гидротехника иншоотлари. – Тошкент: Ўзбекистон, 1997.

  37. II.37. Ремез. И. А. Внешняя торговля Бухары до мировой войны. – Т., 1922. – 45 с.

  38. Шермуҳaммад Мунис. Ғазаллар. – Т.: 2000. – 56 б.

  39. Usmonov Q., Jo`rayev U., Norqulov N. O`zbekiston tariixi (XVI-XIX asrning birinchi yarmi). – Toshkent., O`qituvcvhi, 2010.

  40. Қобулов Э. Сурхон воҳаси хўжалиги. –Тошкент.: Akademnashr, 2012. – 408 б.

  41. Қодиров А. Ўзбекистон ирригацияси тарихидан лавҳалар. – Тошкент, 1998.

  42. Қосимов Й. Наманган тарихидан лавҳалар. – Т.: 1990. – 54 б.

  43. Қосимов Й. Қадимги Фарғона сирлари. – Намангон, 1992. – 88 б.

  44. Ғанихўжаев Ф. Атоқли шоир, тарихнавис, таржимон. – Тошкент., 1999.

  45. Ғуломов Я.Ғ. Хоразмнинг суғорилиш тарихидан. – Т.: Фан. 1959. – 249 б.


1 Karimov I.A. Yuksak ma’naviyat – yengilmas kuch. – Toshkent., Ma’naviyat, 2008.

2 Karimov I.A. Yuksak ma’naviyat – yengilmas kuch. – Toshkent., Ma’naviyat, 2008.

3 Исҳоқов З. Фарғона водийси анъанавий деҳқончилик маданияти. – Тошкент., Yangi nashr, 2011. – 144 б.



4 Иванов П. П. Очерки по истории Средней Азии. – Москва., 1958. – С. 182

5 Иванов П. П. Очерки по истории Средней Азии. – Москва., 1958. – С. 182

6 Жалилов С. Фарғона водийсининг шарқий районларининг суғорилиш тарихидан. Тарих фан. ном... дисс.– Т., 1965. – Б. 65.

7 Жалилов С. Фарғона водийсининг шарқий районларининг суғорилиш тарихидан. Тарих фан. ном... дисс.– Т., 1965. – Б. 65.

8 Михалева Г. А. Узбекистан в XVIII– первой половине XIX века. Ремесло, торговля, пошлин. – Т.: Фан, 1991. – 112 с.

9 Михалева Г. А. Узбекистан в XVIII– первой половине XIX века. Ремесло, торговля, пошлин. – Т.: Фан, 1991. – 112 с.

10 Иванов П. П. Очерки по истории Средней Азии. – Москва., 1958. – С. 182.

11 Зиё А. Ўзбек давлатчилиги тарихи. – Т.: Шарқ, 2000. – 298 б.

12 Жувонмардиев А. XVI-XIX асрларда Фарғонада ер-сув масаласига доир. – Т.: Фан, 1965. – 301 б.

13 Жувонмардиев А. XVI-XIX асрларда Фарғонада ер-сув масаласига доир. – Т.: Фан, 1965. – 301 б.

14 Жувонмардиев А. XVI-XIX асрларда Фарғонада ер-сув масаласига доир. – Т.: Фан, 1965. – 301 б.

15 Жувонмардиев А. XVI-XIX асрларда Фарғонада ер-сув масаласига доир. – Т.: Фан, 1965. – 301 б.


Download 89,83 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish