Мавзу: Оилада тиббий маданият тушунчаси ва уни ташкил килишда ёш болаларга энага ва кексаларни парвариш килувчи мутахассиснинг вазифалари. Ёш болаларга энага ва кексаларни парвариш килувчи мутахассиснинг этика ва деонтологияси


Иситма кечишида 3 та боскич фаркланади



Download 16,14 Mb.
bet23/62
Sana06.07.2022
Hajmi16,14 Mb.
#749962
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   62
Bog'liq
Уй хамшираси ишчи дастур 777

Иситма кечишида 3 та боскич фаркланади.
Иситманинг I боскичи.Хароратнинг усиш боскичи.Киска муддатли, иссиклик хосил булиши иссикликни беришдан устунлик килади.Терининг юкори катламининг совуши рефлектор равишда титрашни келтириб чикаради.I боскич бир неча соатдан бир неча кунгача давом этиши мумкин. Харорат кутарила бошлаганда беморда эт увишиши, бутун баданда зиркираган огриқ бош огриги, лаблар кукариб кетиши юзага келади. Харорат ошишига карамасдан, тери пайпаслаб курилганда совук булиб, тер ажралиши камаяди. Иситманинг I боскичида беморни парвариш килиш.
1.Тинч холатни яратиш,уринга ёткизиш, устини ёпиш, оёкдар тагига иситувчи грелка куйиш.
2.Илик ширин чой бериш.
3.Барча физиологик курсаткичларни кузатиб туриш.
4.Албатта тиббиёт ходимини чакириш..
Хароратнинг кутарилиши пульсни бир дакикада 8—12 мартага ва нафас олишнинг тезлашишига олиб келишини унутмаслик лозим (нормада пульс бир дакикада 60—80 гача тебранади). Нафас олиш сонининг бир дакикада 20 дан ошиши нафас кисиши деб аталади ва жиддий белги булиб кисобланади.
Иситманинг II боскичи.Хароратнинг юкори курсаткичларда нисбатан узокрок вакт сакланиб туриши, бунда иссикдик косил булиши ва иссиклик узатилиши орасидаги мувозанат соглом одамга нисбатан юкори даражада сакланади, тер ажралиши пасаяди. Харорат доимийлигининг даври бир неча соатдан бир неча кафтагача давом этиши мумкин. Тери томирлари кенгаяди, тер ажралиши кучаяди, иссикдикни узатиш усади ва юкори иссиклик косил булиши даражасига тенглаштиради.Натижада хароратнинг кейинги кутарилиши тухтайди ва у юкори даражада мустаккамланади.
Иситманинг II боскичида беморни парвариш килиш.
1.Тинч холат,кулайлик ва катъий ётиш режимини таъминлаш.
2.Беморни иссик килиб ураш, ич кийим ва урин жилдларини тез-тез алмаштириш ярамайди.
3.Куп суюкдик ичиш (имкони борича купрок) витаминли ичимликлар (мевали шарбатлар, морс, наъматак дамламаси), илик чой, минерал сув.
4.Беморни кунига 6—7 марта кичик порқиялар билан суюк ёки ярим суюк осон хазм буладиган таомлар билан овкатлантириш
5.Огиз бушлигининг шиллик кавати курук булиб, лабларда ёрикдар хосил булса, сув билан артилади, ёрикларга озиклантирувчи крем суртилади.
6.Кучли тер ажралиши терининг ажратиш функқиясини пасайтириши сабабли беморнинг териси ювилиб, артиб турилади.
7.Эс-хуши бузилганда пешанага музли халтача (сочик устидан ) ёки совук компресс килинади.
8.Хонани шамоллатиш вактида беморнинг устини иссик килиб ураш, бошини ёпиб куйиш керак.
9.Пульс, артериал босим, нафас харакатлари сони доимий равишда кузатиб борилади.
10.Тананинг юкори хароратида беморда галлюқинақия пайдо булиши ва у узини хамда атрофдагиларни шикастлаши мумкин.Беморнинг ёнидан жилмаслик керак.
11.Юкори хароратли беморларни ёлгиз колдириш хавфли асаб системаси кузгалиши сабабли у деразадан сакраши мумкин.Пульс, нафас тезлашганда, артериал босим пасайганда, яъни беморнинг ахволи ёмонлашганда, шифокорга мурожаат килиш зарур. Иситманинг III боскичи. Хароратнинг тушиш боскичи. Иссикдик хосил булишининг пасайиши ва иссик узатишнинг усиши билан кечади.Тана хароратининг пасайиши кескин (1соат давомида) булиши мумкин, бундай пасайиш критик пасайиш (кризис) дейилади. Бунда тери томирларининг кенгайиши руй беради. Баъзида бу қолат артериал босимнинг кескин пасайишига олиб келади, пульс ипсимон булиб холади.Иситманинг критик пасайишини беморлар огир кечирадилар:кувватсизлик юзага келади, кучли тер ажралиши кузатилади, тери окариб кетади, ёпишкок совук тер билан копланади,кул-оёклар музлаб колади.Бундай холларда беморга зудлик билан ёрдам курсатиш зарур. Иситманинг III боскичида беморни парвариш килиш.Артериал босим кескин пасайганда, тана хароратининг критик пасайиши вактида куйидагилар зарур:каравотнинг оёк томонини 30-40 см га кутариш, боши остидан ёстикларни олиб ташлаш;зудлик билан шифокорни чакириш;беморнинг оёклари тагига грелка куйилади,устини ёпиш, иссик ширин чой бериш;ахволни яхшилаш учун беморни курук килиб артиш, ички кийимларни ва урин жилдларини алмаштириш.Бундай пасайишда беморнинг умумий ахволи секин-аста яхшиланиши билан кечади. Куйидагилар зарур:терини яхшилаб тозалаш;харакат фаоллиги режимини секин-аста кенгайтириш.

Download 16,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish