Мавзу: Оилада тиббий маданият тушунчаси ва уни ташкил килишда ёш болаларга энага ва кексаларни парвариш килувчи мутахассиснинг вазифалари. Ёш болаларга энага ва кексаларни парвариш килувчи мутахассиснинг этика ва деонтологияси



Download 16,14 Mb.
bet25/62
Sana06.07.2022
Hajmi16,14 Mb.
#749962
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   62
Bog'liq
Уй хамшираси ишчи дастур 777

Кон босимини улчаш учун:•Одам узини хотиржам тутиши керак.Якинда килинган машклар,аччикланиш ёки хавотирланиш кон босимининг ортишига ва номаълум маълумот олинишига олиб келади. Одамнинг хавотирланмаслиги ва куркмаслиги учун нима килмокчи эканлигингизни унга тушунтиринг.•Одам кулининг юкори кисмига асбобнинг енгини урнатинг.•Резината батончанинг бурагичини беркитинг.•Босимни симоб устунининг 200 миллиметридан ортадиган килиб кугаринг.•Фонендоскопни тирсакнинг ички тарафига куйинг.Xавони аста-секин куйиб юбориб кон томирининг уришини диккат билан эшитинг.
Асбобнинг курсаткичи (ёки симоб даражаси) аста туша бошлаганда юкоридаги ва пастдаги улчамларга эътибор беринг.
1.Томнрнинг уриши аста эшитила бошлаган пайти юкоридаги улчам хисобланади. Бу асбоб ичидаги босим артериянинг юкори босими даражасига (систолик ёки юкори босимга) тенглашганда юз беради. Хар сафар юрак кискариб, конни артерияларга куч билан хайдаб чикарганида ана шундай босим юзага келади. Нормал одамнинг юкори босими 110 дан 120 мм гача булади.
2.Томир уришини эшитган холда, хавони чикаришни давом эттиринг. Куйи улчам кон томири уриши пасайиб ёки йуколиб кетган жой хисобланади.Бу асбобдаги босим артериянинг паст босимига (диастолик ёки пастки босимга) тенг келганидан юз беради. Ушбу босим юрак уришлар орасида дам олаётган пайтдаги босимга туғри келади.У одатда 60 дан 80 мм. гача булади. Бирор одамнинг кон босимини улчаганда доим иккала юкори ва паст босимларни хам ёзиб куйинг. Катга одамнинг нормал кон босимини (КБ) куйидагича ёзамиз: 120 юкори (систолик) босим ва 80 дан паст (диастолик) босим улчамларидир.Тиббиёт ходимлари одамларга систолик ва диастолиқ деган узун ва тушунарсиз сузларни «юкори» ва «пастки* босимлар, деб тушунтиргани маъкулрокдир. Агар кон босими 140/85 булса, хавотирланишга урин йукдир. Агар 135/100 булса, бу жиддий юкори кон босимдир. Касал семиз булса, озиши ёки даволаниши керак. Агар пастки босим 100 дан ошиб кетса, кон босимини тушириш керак (пархез ёки дори). Катталар учун нормал қон босими 120/80 атрофидадир, лекин 85/50 дан 140/90 гача булган босим хам нормал, деб юритилиши мумкин.Агар одамнинг кон босими паст юрадиган булса, бунинг хавотирланадиган жойи йукдир. Кон босими нормалдан паст, яъни 85/50 дан 110/70 гача булса, бу одам узок яшаши ва юрак муаммоси ёки инсультдан азоб чекишга мойил эмаслигининг белгисидир. Кон босимининг бирдан пастлаб кетиши хам хавфли белгидир. Айникса, агар у 60/ 40дан хам пастлаб кетса. Тиббиёт ходими кон йукотаётган ёки шок хавфи бор одамлардаги кон босимининг бирдан пастлаб кетиши холларини кузатиши керак.







Download 16,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish