Мавзу: металларни кесишда совитиш ва мойлаш. Совитиш-мойлаш моддаларининг таъсир этиш механизми


Совитиш-мойлаш суюқликларини кесиш муҳитига олиб кириш



Download 416,18 Kb.
Pdf ko'rish
bet4/5
Sana04.06.2022
Hajmi416,18 Kb.
#635306
1   2   3   4   5
Совитиш-мойлаш суюқликларини кесиш муҳитига олиб кириш 
усуллари. Сув оқими билан совитиш. 
Совитиш-мойлаш суюқликларининг 
самарадорлиги катта ўлчовда уларни кесиш муҳитига олиб киритилган 
миқдори ва жойига боғлиқ бўлади. Аввал бирдан - бир усул суюқликни 
юқоридан оқи остида олиб келиш ҳисобланган. Бунда Совитиш-мойлаш
суюқликларининг миқдори тоза ишлов беришда 35 – 50 см
3
/сек дан, қора 
ишлов беришда 170-500 см/сек (10 – 30 л/мин) гача ташқил этган, кесиш 
тезлиги ва ишлов бериш усулларига кўра пўлатлар учун 35-40% га чўянни 
кесишда 12 – 16% га ошган. Тоза кесишда тезлини орттириш 10-12% 
ошмайди натижада кесувчи асбобни ички совитиш қўлланиш мақсадга 
мувофиқ бўлади (23- расм). 
23-расм. Кескични ички совитиш схемаси
Мойлаш – совитиш суюқликларининг самарадорлиги ошириш учун
суюқлик бошланғич даврда + 2
0
С 

+ 4
0
С гача совитилади. Бунинг учун 
идишга совитувчи қурилма киритилиши керак. Бу усул айниқса автомат 
дастгоҳларда ишлов бериш ва мураккаб, қиммат кесувчи асбобларни 
қўллаганда мақсадга мувофиқ бўлади. 
2.Совитиш-мойлаш суюқликларини кесиш муҳитига 
олиб кириш усуллари. Сув оқими билан совитиш
3.Юқори босим остида совитиш


Юқори босим остида совитиш. 
Сўнги йилларда юқори босимли оқим
билан совитиш усулини қўллаши ўз ўрнини топмоқда. 
Суюқлик кесиш зонасига конус найчанинг тор тирқишлари орқали 
кескични орқа юза томонидан йўналтирилган бўлади (расм – 24). 
24-расм. Юқори босимли совитиш схемаси
Тешик диаметри 0,25 – 0,4 мм/м ни ташқил этади, суюқликнинг ўтиш 
тезлиги тахминан 75 м/сек,босим – 2 – 3 мм/муҳити суюқлик сарфи эса 7 – 10 
см
3
/сек ( 0,4 – 0,6 л/мин ). 
Оқимли совитишда суюқлик қисман парланади, кесиш зонасига сингиб 
киради ва иссиқликни олиб кетади. Мой парлари мойловчи таъсир 
ўтказади. Тезкесар кесувчи асбобларининг турғунлиги 6 – 12 марта, қаттиқ
қотишмали кесувчи асбобларининг турғунлиги эса 3 – 5 марта ошади.
Совитувчи суюқлик сифатида оқувчанлиги яхши бўлган мойларни 
қўллаш мақсадга мувофиқдир. Мойларнинг парларини ушлаш учун махсус 
қурилмаларини ўрнатиш шарт. 
Шунингдек паст босимли оқим билан совитиш ҳам қўлланилади, бунда 
оқим 0,05 – 0,20 мм босим остида диаметри 2 – 3 мм бўлган махсус детал 
тешиги орқали берилади. 

Download 416,18 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish